Данас би напунио 47. година: Отац га одвраћао од таквог живота, а Кнеле изговорио ЧУВЕНУ РЕЧЕНИЦУ

Рођен је 27. априла 1971. као првенац оца Душана и мајке Владанке. У основној школи је био одличан ђак, а кад му је било само 12 једва је преживео. Само пет година касније скоро да је остао слеп јер је блиц апарата окинуо директно у око. 

Фирмирана тренерка, патике и "златна кајла" око врата, тако је и нађен у апартману број 331 елитног новобеоградског хотела... Смрт клинца из београдског насеља Јерковић догодила се 28. октобра 1992, а тело је нађено следећег дана... Лежао је на стомаку, а на огледалу је била крвљу исписана порука: "Број 1".

Његов отац Душан више пута је рекао да би желео да зна ко му је убио сина, али и да је небројено пута покушавао да га одврати од живота који је водио. Једини одговор који је добио био је: “Боље да живим један дан као човек, него цео живот као бедник. Пусти ме, ово је мој живот”. 

Живео је брзо, хтео све и одмах... Убијен је у 21. години, а о њему се и дан-данас распредају разне приче. Једне ноћи у препуном хотелу Југославија, наочиглед гостију с руку једног госта узео је скупоцен сат и кључеве џипа... 

Гост, ког није ни познавао, био је зет Радета Ћалдовића Ћенте... То је највероватније, распредало се по београдском асфалту, био почетак његовог краја... 

Да је жив, Александар Кнежевић Кнеле, најпознатији представник дизелашке генерације деведесетих, данас би напунио 47. година.