"Дао је свој живот да би мене спасао..." - ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ девојчице коју је деда инвалид сачувао СИГУРНЕ СМРТИ
Туга
Кратак тајац, затим тежак, дубоки уздах. Лагано је склопила капке, кроз које су се пробиле сузе и покваисле јој образе. Потом је отворила уморне очи и једва изустила: “Ех, мој деда – то је прави херој. Дао је свој живот да би мене спасао”.
Прочитајте и:
Овако причу почиње А. Ј., унука Милорада Јовановића (60) који је иако инвалид са само једном руком, прошле суботе скочио у Дунав да спасе своју унуку од утапања. Тело несрећног човека пронашла је Жандармерија дан након трагедије.
Овако своју исповест започиње А.
- Преспавала сам у Дединој кући, а онда смо сутрадан кренули на пецање на Дунав. Деда је хтео да пређено на другу страну реке, где је дрвеће, иако сам ја инсистирала да остранемо на плажи. Предложила сма му да кренемо за човеком који је недавно спасао нашу комшиницу од утапања, али се није сложио, па сам га послушала. Наставили смо да корачамо и све је било у реду. Међутим, у једном тренутку смо изгубили тло под ногама и упали у речно корито – присећа се уплакана А.
- Упали смо заједно у добоки вир и почели да тонемо. Загрлила сам деду снажно, вичући: “Деда, помози ми, помози...” Неколико тренутака били смо под водом, заглављени у вртлогу, након чега је деда, иако је имао само једну руку, смогао снаге да ме извуче из вртлога. Потом сам изашла на плажу, окрнеула се да видим где је деда, а призор који сам затекла никада нећу заборавити. Видела сма његову косу која је плутала по површини... - стала је са причом девојчица, без снаге да настави.