Деца више и не питају да ли се мама враћа кући: Годину дана од СТРАВИЧНОГ УБИСТВА испред Центра за социјални рад

Деца су добро, двојица су сад завршила са школом, најмлађи иде у вртић, али одређене последице остају, уз осмех почиње причу Љиљана Антић, мајка Олге Ловрић коју је супруг убио испред Центра за социјални рад наочиглед њихове деце.

Кобног 5. јула 2017. године Милан Ловрић крвнички је убио супругу Олгу ударцима каменом у главу испред Центра за социјални рад на Новом Београду и све то наочиглед њихове тројице синова М.Л. (4), А.Л. (10) и О.Л. (12) који су за то време седели у аутомобилу! Неколико сати касније пресудио је и себи, а деца су остала без оба родитеља.

Од тог дана бригу о малишанима храбро је преузела бака Љиљана Антић (84) са којом живе на Новом Београду. Тако бака, која је прошле године изгубила ћерку јединицу, већ годину дана чува и успављује њену децу, иде на родитељске састанке и ради домаће задатке, одговара на њихова питања, а двојицу унука води и код психолога.

- Они су свега свесни и све знају, иако у кући не коментаришемо, чак и не причамо о томе, то се види по њиховим изјавама и ставовима. Они за родитеље скоро и да не питају, осим најмлађег, који стално спомиње маму – прича она.

Деца родитеље не помињу чак ни за празнике и рођендане, не питају да ли ће се мама вратити кући. Њихов заштитник и ослонац сада је бака. Ипак, она још није и законски старатељ тројице дечака.

- У јануару сам обавештена да сам добила старатељство, али оно још није правоснажно и од тада немам нове информације. Знам само да је Миланова сестра уложила жалбу, а начула сам и да је одбијена. Међутим, Центар се не оглашава поводом старатељства, не знам због чега то тако дуго траје – истиче бака.

Деца ће тако због администрације и ово лето провести у Београду.

ВЕЛЕОБРТ! Форензичари откривају НОВЕ ДЕТАЉЕ: Јелениног убицу одаје ТЕЛЕФОН

Сине мој, љубави моја, немој да идеш: Крици мајке на сахрани СРПСКОГ СПАЈДЕРМЕНА парали небо (ФОТО)

- Док је Центар за социјални рад законски старатељ, они имају сва званична права. Колико год да мислим да би деци сада пријало да са неким рођаком проведу викенд ван Београда и мало осете распуст, Центар то не дозвољава – објашњава она.

Како каже, тек сада, након годину дана, види се ко је уз Олгу и децу био из интереса, а ко са искреним намерама.

- Листа људи који нас обилазе и који питају за њих спала је на неколико Олгиних пријатеља, неколико рођака, а од велике помоћи су и двојица мојих пријатеља који нас саветују и помажу око правних питања и недоумица. Са Миланове стране нема никога, деца добијају део пензије његове мајке, а она и Миланова сестра више не зову – прича она.

Сумирајући претходних годину дана, Љиљана Антић истиче да све иде преспоро.

- Још није решено ни питање старатељства ни оставинска расправа, цела прича око ауто-школе тек почиње. У нади да ћемо имати подршку државе након свега што се десило, писала сам надлежнима још прошле године и добила понеки одговор, али ништа се није променило. Надам се да ће бар сада реаговати, да се што пре реши питање старатељства, да се убрза процес око ауто-школе, кад већ многе ствари пре тога нису могле да буду решене на време – истиче Љиљана.