"НИКАД НАС ВИШЕ НИЈЕ ПОЗВАО" Дечак убица прекинуо снове једног дечака, речи његове мајке ЛЕДЕ КРВ У ЖИЛАМА

Дечак-убица починио је стравичан масакр 3. маја прошле године у Основној школи "Владислав Рибникар" на Врачару, када је кобног јутра улетео у ову установу и усмртио осам ученика и радника обезбеђења школе, док је једна тешко рањена девојчица преминула 12 дана касније.

Родитељи једног од упуцаних дечака испричали су како су изгледали последњи дани с њим, али и дан када су изгубили сина. Како су и сами рекли, после часова су очекивали његов позив, али он их више никад није позвао.

- Били су ускршњи празници, ми смо били на путу, Праг, Беч, и уживали као породица, после тога је он отишао на екскурзију у Будимпешту са музичком школом и одсуствовао је са наставе у "Рибникару". Међутим, био је Први мај, који је провео са другарицом. Цео дан су возили бицикл и уживали, а 2. маја је сео да провежба те задатке и питао ме је "Шта мислиш, да ли сам спреман?" Рекла сам му "Јеси", ''Sto посто?" ''Sto посто!'', каже "Океј." И требало је да добије оцену из физичког, из одбојке, ја кажем: "Ако будеш бацао овако лопте, тешко да ћеш дохватити до те петице", а он ми каже "Ништа ти не брини, мени је било важно да ја видим да могу сервис да урадим како треба, потрудићу се за те лопте, а ако и оде нека нека са стране, ја сам се договорио са другарицом да будемо у пару, она је одбојкашица и она ће стићи сваку лопту!" - рекли су недавно његови родитељи, а мајка је емотивно описала последњи сусрет са сином:

- Оставили смо га испред школе, окренуо се и махнуо нам. Супруг је рекао: "Јави се кад завршиш са часовима", а то се није десило! Добила сам информацију да су многи већ код куће, да је један од његових најбољих другара искочио кроз прозор, другарица је истрчала... Схватила сам да се пуцњава догодила у његовој учионици.

Желео је да остави неки траг у животу

- Без фото-апарата није игде ишао. Умео је да покаже љубав, да захвали, загрли, да пољуби у образ, али и да прими љубав. Сећам се кад је био мали и замолио ме да га изведем у парк. "Молим те, у парку су сви моји другари", и ми смо изашли и после сат-два смо се враћали кући и питао ме је да ли може да купи сладолед. У једној руци је држао сладолед, у другој кусур. И одједном је скренуо улево и ушао у цвећару и купио једну црвену ружу од кусура. И рекао: "Ово је за тебе, зато што си ми извела у парк иако си била уморна." И ја сам му рекла да је најбољи син на свету. Ја сам поносан што сам део ове породице и што сам му био отац. Обожавао је музику и видео је себе као концертног пијанисту, али је он и компоновао и волео је да експериментише. Његов сан је концерт у "Карнеги холу". Мислио је да ће до 25. маја 2030. успети да дохвати ту своју "плаву звезду". И нашао је плакат на интернету неког пијанисте и скинуо је његову фотографију и ставио је своју, и ставио је дела која жели да изводи. "... Ја верујем да уз таленат и рад, немогуће не постоји", ово је била такмичарска тема "Нови почетак", где је освојио другу награду. Овде спомиње Џулијард и Британску краљевску музичку академију. Није се бојао да поставља велике циљеве и заиста је тако живео. Знамо обоје како су настале емоције. Желео је да остави неки траг у свом животу. Покушаћемо да остваримо нешто од његових снова. Неки су се већ остварили. Једно такмичење за младе композиторе носи његово име. То је прилика да нашој деци пружимо могућност да покаже шта знају. Његово име ће се помињати, живеће, имаће прилику да оствари траг - причају отац и мајка убијеног Андрије.

Извор: Србија Данас/Република/Ш.П.