Детаљи случаја који је ПОТРЕСАО Србију: КОНАЧНО откривено шта се десило са "Кантрименом"? (ВИДЕО)

"Кантримен" којим је Марко Милићев 25. јула 2014. године на Бранковом мосту у Београду налетео на Луку Јовановића (21), који је преминуо дан касније од задобијених повреда, растављен је у делове исте ноћи.

Према информацијама из истраге, у растављању возила, поред Милићева, учествовала је најмање још једна особа. Аутомобил је, како се сазнаје, растављен у једној гаражи на Звездари, а делови који нису могли да се распарчају су запаљени. Полиција је утврдила да је реч о украденом аутомобилу и да иза тога стоји организована криминална група која је аутомобиле крала у иностранству, а потом их довозила у Србију.

После несреће у појединим медијима појавиле су се селфи слике из "кантримена" на којима се виде Милићев и његово друштво у кобној ноћи. Како се сазнаје, фотографије су из телефона Милићева. Наиме, само неколико дана пре него што је побегао у иностранство, полиција је ухапсила па убрзо и пустила Милићева. Том приликом одузела му је телефон, у којем су, поред осталих, биле и поменуте фотографије.

Саговорник упућен у овај случај наводи да су инсинуације да је "кантримен" којим су младом Јовановићу нанете смртоносне повреде био власништво Ане Дивац, супруге прослављеног кошаркашког аса Владе Дивца, као и да је Милићев на себе преузео туђу кривицу - нетачне.

- У медијима су се појављивале разне спекулације, које је додатно подгрејала чињеница да "кантримен" или макар његови делови никада нису пронађени. Непроверене приче које се и данас, четири године од несреће, појављују у јавности и константно јавно постављање питања где се налази поменуто возило довели су до тога да јавност поверује у гласине које су се пласирале. Изузетно мали број људи зна шта се заиста догодило с "кантрименом" - наводи саговорник.

Он каже да је Милићев кобне ноћи после несреће отишао у једну приватну ауто-гаражу на Звездари, где је распарчао возило.

- За то зна само његово најближе окружење, али нико не зна у чијој гаражи се то десило. Он о томе није причао ни полицији ни тужилаштву, тако да место где је исекао делове и поједине запалио никада није утврђено - каже наш саговорник.

Мало је саобраћајних несрећа које су као овај случај изазвале тако велику пажњу јавности. Да Бојан Јовановић, отац настрадалог Луке, није са синовљевом сликом данима након несреће стајао на Бранковом мосту, вероватно би се овај случај завршио без знатне медијске пажње. Колико је то допринело откривању виновника трагедије, тешко је поуздано утврдити, али је јавност свакако утицала на то да поступак који је вођен против Милићева, по много чему, буде атипичан у односу на друге кривичне поступке који су вођени због истог кривичног дела: тешког дела против безбедности саобраћаја и непружања помоћи, што се Милићеву оптужницом Трећег основног тужилаштва стављало на терет.

Сам ток поступка пратиле су инсинуације на једино питање које није решено - чији је "кантримен" којим је у тренутку несреће управљао Милићев и у којем се налазило још шест особа. Притисак јавности и заинтересованост за овај случај није јењавала ни годинама пошто је пресуда којом је Милићев осуђен на четири и по године затвора постала правноснажна. Питање чији је "кантримен" понавља се и данас, када је Милићев стекао законско право да после издржане две трећине казне поднесе молбу за условни отпуст.

Прва молба, коју је с браниоцима поднео у октобру прошле године, одбијена је. Поступак је тада трајао неколико месеци, а на одбијајућу одлуку жалбу нису уложили ни Милићев ни његови браниоци. Крајем априла ове године, возач "кантримена" поново је написао молбу суду и из пожаревачке Забеле упутио је надлежном Трећем основном суду, који је и изрекао пресуду.

- С обзиром на то да је Милићев крајем априла обавестио своје браниоце да је поднео молбу, они су захтевали да присуствују седници Кривичног ванрасправног већа на којој је требало да се о њој одлучује. Међутим, из суда су их после неколико недеља обавестили да молба Милићева није примљена. Објашњено им је да суд не може да поступа без иницијалног акта, односно молбе, и да је потребно да провере да ли је Милићев заиста поднео захтев за условни отпуст. Како је он имао потврду КПЗ Пожаревац о предатом писму од 23. априла, адвокати су предузели све законом дозвољене мере како би се утврдила одговорност за то што је молба нестала, а осуђеник изгубио пет недеља у поступку условног отпуста. Тај поступак браниоци су оценили као наставак атипичног поступања државних органа у случају Милићева.

Управа за извршење кривичних санкција потврдила је да у КПЗ Забела постоји евиденција да је Милићев 23. априла послао писмо Трећем основном суду. Како се  сазнаје, иако затвор не спори да је Милићев упутио писмо суду, оно из Забеле никада није изашло. Браниоци Милићева поседују одговор Јавног предузећа "Пошта Србије" да писмо које је њихов брањеник упутио суду никада није стигло до њих. Шта се десило у конкретном случају? Милићев је писао суду, затвор то потврђује, али то писмо никада није изашло из затвора.

Спавала са бубашвабама, хранили је сплачинама: Сара открила кроз шта је прошла у црногорском затвору

- Ове чињенице могу да се тумаче само као куповина времена, односно одлагање доношења одлуке о условном отпусту Милићева - каже саговорник нашег листа.

Милићев и његови браниоци поднели су 12. јуна нову молбу. О новом захтеву прошле седмице одлучивали су чланови Кривичног ванпретресног већа Трећег основног суда у Београду, који су чекали да им Управа за извршење кривичних санкција Министарства правде достави извештај о томе како се Милићев владао у Забели, где издржава казну последње три године и девет месеци.