Детаљи велике трагедије у Нишу: Дете је било испод аута, а ја сам ПЛАКАО и ВРИШТАО јер нисам могао да га извучем
Малишан се са другарицом санкама спуштао замрзнутим путељком који од његове куће води на прометну саобраћајну раскрсницу
Вриштао сам, дозивао помоћ, а нико се није одазивао...
Прочитајте и:
Дете је било испод аута, а ја нисам могао сам да га подигнем. Зграбио сам санке, гурнуо их испод кола, а оне су се поломиле, дохватио летву, па трупац. Плакао сам док сам га извлачио... Молио сам се да преживи. Држао сам га на рукама, давао му вештачко дисање и масирао срце, али је све било узалуд. Та слика ће ме пратити док сам жив.
Овако, једва чујним гласом, говори Ивица Ђокић (39), испод чијег аута је у четвртак у Нишу смртно страдао седмогодишњи Јован Савић кад је санкама улетео под точкове.
Малишан се са другарицом из школе санкама спуштао замрзнутим путељком који од његове куће води на прометну саобраћајну раскрсницу Радикински пут. Око 12.35 својим "фордом мондеом" улицом је пролазио Ђокић. С њим је била и четрнаестогодишња ћерка коју је возио у школу.
- Кретао сам се полако јер је на путу било снега, када сам се попео на узбрдицу, скоро сам застао. Одједном сам видео децу како се као метак залећу ка мени. Притиснуо сам кочницу и скренуо скроз удесно, али је дечак улетео испод кола. Колико сам успео да видим тренутак раније, ноге су му биле испружене, био је ослоњен на наслон на задњој страни санки и склизнуо је под ауто – описује трагедију Ђокић.
Очајни човек наставља причу:
- Девојчица која је била са њим закочила је ногама. Пала је на земљу, али је одмах устала, па сам схватио да је неповређена. Изашао сам из кола и кренуо да извлачим малишана, а ћерки сам одмах бацио телефон и рекао да зове Хитну помоћ. Дотрчала су још двојица људи и они су их звали. Држао сам дете док лекари нису дошли. Кад су ми рекли да је мртав, да је сломио врат, само сам понављао "како, како" док је моја ћерка вриштала - каже Ђокић.
Несрећни човек каже да је установљено да нема његове кривице за удес.
- Два пута сам дао крв да би проверили алкохолисаност, нисам имао шта да кријем, никада не пијем. Технички преглед је показао да је ауто био у перфектном стању, али слаба ми је утеха све то. Нисам никако могао да избегнем дете, можда је то било неминовно, можда је морало да се деси, али зашто баш мени, зашто баш да га ја носим на души – очајава Ђокић.
Дечаково тело данас је са Института за судску медицину преузела породица. Јован ће сутра бити сахрањен.
Девојчица која је била с Јованом у тренутку несреће доживела је велику трауму. Њен отац Ненад Цветковић каже да дете не може да се смири након што јој је друг погинуо пред очима.
- Прво су се санкали ту испред наше куће. Међутим, пошто снег није био довољно изгажен, санке им нису брзо ишле, па су отишли до његове куће – прича Цветковић и додаје да је његова ћеркица преживела јер је у последњем тренутку закочила ногама.
Ивичин отац Божидар каже да су две куће завијене у црно.
- Син непрестано плаче, а мени је слика тог детета стално пред очима. Живимо у истом насељу, срећемо се, без обзира на то што мој син није крив, биће ми страшно да видим Јованову породицу – каже Божидар Ђокић.