"Дежурне ученице су лежале мртве, чувар такође" Потресна исповест наставнице физичког о кобном дану у Рибникару

Како је на самом почетку објаснила, она није предавала одељењу ВИИ-2, у разреду где је малолетни убица кобног 3.маја починио масакр, међутим, тог јутра час је држала одељењу које је похађала убијена девојчица Софија Негић.

- Тог јутра дошла сам у школу пре првог часа који сам имала у одељењу ВИИ-4. На улазу у школу видела сам дежурне ученице које су тог јутра први пут биле дежурне. Сећам се да је Ана Божовић одмах дотрчала код мене у загрљај, прво ми је рекла: "Наставнице, видите како смо лепе". Тог дана је било сликање. Пришла сам у другој дежурној ученици, загрлила и њу и пожелела им лепо дежурство - започела је наставница физичког своје излагање.

Она се, потом, упутила ка одељењу у ком је имала први час. Према њеним речима, Софија и још једна девојчица тог дана нису биле расположене за час напољу.

- Такав сам однос имала са њима, па чим сам видела да су нерасположене, рекла сам им: "Сад ће наставница да дође да вас загрли". Отишли смо сви заједно у свлачионицу, а Софија и још једна девојчица задржале су се у тоалету. Кроз пола минута чуо се звук низ ходник. Помислила сам да су петарде, потрчала сам и налетела на девојчицу која ми је рекла: "Наставнице, ово је озбиљно, ово нису петарде, видела сам обезбеђење како пада" - кроз плач је говорила наставница.

Мук и језиви призори

Наставница физичког је, како каже, децу одмах одвела у салу и рекла им да остану ту у тишини. У школи је тада завладао мук док су трајали пуцњи, у два три наврата, према њеним речима, чула се вриска и ништа више.

- Отишла сам горе и затекла језиви призор. Дежурне ученице су лежале мртве, чувар такође. Поред мене је пролетела разредна ВИИ-2, домар који је урлао и теткица. Отишла сам одмах код деце до сале, у том моменту нисам знала да ли је један терориста у школи или више њих, нисам имала појма шта се дешава. Све док нисам изашла из школе нисам знала да је реч о масакру - завршила је у сузама наставница.

После наставнице, за говорницу је стао Мирко Репац, радник фирме која је обезбеђивала школу. Он је на данашњем суђењу испричао како је чуо за масакр.

- Ја у том моменту нисам био у школи, био сам на свом радном месту, али сам нон стоп иначе у контакту са двојицом радника обезбеђења Слободаном Саватићем и Драганом Влаховићем. Њихов задатак је био да прате кретање деце и да не дозволе улазак у школу неких трећих лица. Тог 3. маја од свог супервизора сам чуо да је дошло до пуцњаве у школи, одмах сам звао њих двојицу, ниједан ми се није јављао. Потом сам позвао и други школски телефон, тад ми се јавио мушки глас и рекао ми: "Сад не можете да их добијете, зовите за сат времена" - рекао је Репац који је задужен између осталог и за убијеног чика Драгана.

Према његовим речима, други школски чувар који је био у школи тог јутра јавио му се после пола сата и рекао му да је била пуцњава у школи, а потом је додао да су сви из фирме која обезбеђује школу отишли на лице места.

"Тражимо саслушање разредне и објашњење зашто није помогла деци"

Суђење се наставља 5. децембра када би требало да сведочи између осталог и разредни старешина ВИИ-2 Драгана Томић, која је иначе позивана већ три пута, међутим, до сада у овом поступку ниједном се није појавила.

Адвокат Снежана Дуњић која заступа породицу Дукић нагласила је на крају суђења да остаје при предлогу да се позове Драгана Томић.

- Тражимо да се разредна саслуша, поставља се питање зашто разредна избегава долазак овде. Три пута је позвана, три пута се није појавила. Поред свега, од круцијалне је важности да се испита зашто није ушла да помогне деци, кад је у два наврата била на штоку врата свог одељења након што је дечак убица пуцао, а пре него што је ушао професор географије - рекла је адвокатица.