ДОШАО ДА ПРЕКО ЗЕМУНСКОГ КЛАНА ДЕСТАБИЛИЗУЈЕ ДРЖАВУ! Страни шпијун креирао побуну Црвених беретки
Чедомир Михајловић у Србију дошао да новцем и везама ојача "земунце", преко којих је требало дестабилизовати државу
Иза побуне Црвених беретки у новембру 2001. стајала је једна страна служба. Шпијун познат по неколико идентитета који је убачен у Србију да преко "земунског клана" и Милорада Улемека Легије изазове нестабилност у држави добио је задатак и неограничена средства да у тада тек успостављеној власти изазове расцеп. Његова алавост, међутим, засметала је сујетним "земунцима" и 2002. једва је извукао живу главу. Судбина га је, међутим, сустигла 2007. у Београду.
Доктор специјалиста саветује: СИГУРАН НАЧИН да избегнете стомачне тегобе на путовањима!
УГАШЕНА ВАТРА НА НОВОМ БЕОГРАДУ: Познат узрок пожара у блоку 38
ПОТРАГА ЗА РАДЕТОВИМ ТЕЛОМ У МОРАВИ И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Рониоци и жандармерија не одустају
Пажљиво читање изјава актера суђења за убиство премијера Зорана Ђинђића 2003. и неки каснији интервјуи бацају ново светло на организаторе побуне ЈСО, која је претила да прерасте у пуч. И Милан Веруовић, некадашњи Ђинђићев телохранитељ, наводи име страног шпијуна - Чедомир Михајловић. Али то није једини његов идентитет. Имао је документа и на имена Емир Грујић, Есад Рамадановић и Игор Барух.
- Он је неколико пута долазио у Србију да прикупља информације. Касније се појављивао под разним псеудонимима, али оно што је значајно јесте да је био убачен у "земунски клан" под именом Чедомир Михајловић - испричао је својевремено Веруовић.
Некадашњи шеф Ђинђићевог обезбеђења је додао да се Михајловић шефовима "земунаца" представио као инвеститор из иностранства, с добрим контактима у криминалном миљеу.
- Представио им се као неко ко би могао да их повеже с великим криминалним клановима у Јужној Америци. Нудио је чак милион долара "земунском клану", као помоћ за кауцију док је Душан Спасојевић био у затвору. Према одређеним сазнањима, једним делом је учествовао и у припремању побуне "црвених беретки" - рекао је Веруовић.
Анализирајући позадину побуне ЈСО и везу страних служби са "земунцима" и Милорадом Улемеком Легијом, бивши пуковник КОС Љубан Каран истакао је да попут Легије странаца онај ко једном изврши злочин и ко једном покаже нељудску страну нема никакав проблем да то и понови.
- Сигурно да је било људи у војскама који су у интересу страног фактора настојали да учине злочине који одговарају странцима. Где год су се појављивали војници или официри који су били у неким страним војскама, да не кажем који су били пси рата, били су и изложени службама оних држава за које су радили те прљаве послове. То се посебно односи на Легију странаца, која никад није била репрезентативна војска, на коју би неко требало да се угледа - рекао је Љубан Каран.
Михајловићев траг се губи 2002. После пет година - 1. јануара 2007, у Београду је у саобраћајној несрећи погинуо мушкарац под именом Игор Барух.
- Његово тело је уредно кремирано, али се три дана касније открило да су документи фалсификовани, а да је лице у међувремену узело од једног фолклорног ансамбла 8.500 долара за организовање једне турнеје - писао је својевремено новинар Времена Милош Васић.
Он је закључио, ако је вест тачна, да је у саобраћајној несрећи погинуо управо Чедомир Михајловић, рођен између 1946. и 1950, судећи према до тада познатим фалсификованим пасошима.
Према ономе што је тада Васић истражио, Барух, односно Михајловић, у једном тренутку се настанио у Земуну, где је склопио пословни однос са Душаном Спасојевићем и Милорадом Улемеком Легијом.
- Према свему судећи, Барух (Михајловић) покушао је да изваћари Дућу и Легију. Обећао им је - и испунио обећање - да ће им набавити резервне делове за возила ЈСО хамви и елементе за блиндирање цивилних аутомобила, што није испунио. Дућа и Легија су га опљачкали до голе коже. Од ферарија и два мотоцикла харли дејвидсон до сата ролекс и наруквице картије. Михајловић је 2002. побегао из Србије. Како се опет затекао у Београду 2007, кад је страдао, и због чега, још се нагађа.
Јединица за специјалне операције "црвене беретке" побунила се 8. новембра 2001, а након четири дана су блокирали центар Београда и део ауто-пута транспортерима. Једна од верзија била је да су под пуном ратном опремом желели да сруше нову владу Зорана Ђинђића, а као разлог се наводи сарадња власти с Међународним судом за ратне злочине.
Побуна припадника ЈСО практично је почела непосредно после хапшења браће Ненада и Предрага Бановића, које је Хашки суд оптужио за ратне злочине почињене у логору Кератерм.
Дан касније "црвене беретке" отказале су послушност Ресору државне безбедности и одржале конференцију за новинаре, на којој су изнеле захтеве, укључујући захтев за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића и доношење закона о сарадњи са Хашким трибуналом. Током побуне "црвене беретке" су блокирале ауто-пут код Сава центра у време кад је Милорад Улемек Легија требало да се појави пред Окружним судом као сведок у предмету "Ибарска магистрала". Побуна је трајала до 17. новембра, уз јасну поделу владајућих политичара око те теме.
Ђинђић је убијен 12. марта 2003. у дворишту седишта Владе Србије. У њега је пуцао Звездан Јовановић, тадашњи помоћник команданта ЈСО. Јединица је расформирана 25. марта 2003.