Драган је спасао двоје малишана СИГУРНЕ СМРТИ и удавио се, а породица деце чије је животе спасао ВРАТИЛА МУ ЈЕ СРАМНО
Када је схватио о чему се ради, Драган је ускочио у воду и кренуо према дечацима које је река носила све дубље, ка мору.
Хероји нису особе са супермоћима, немају плашт и не чекају знак на небу да би ступили у акцију. Обично су ту у правом тренутку и реагују по цену сопственог живота, давајући нам најбољи опис речи "човек". Такав пример својим херојским чином, дао нам је Драган Циган, син, муж и отац, који је, да би спасио два млада живота од 7 и 9 година, изгубио свој. Ово је прича о њему.
Када је 23. јула 2007. године, Драган Зидар (32) родом из места Бранешци, Република Српска, а који је у регији Венето био на привременом раду, видео двоје деце како се даве уна ушћу Јадранског мора и реке Кортелезо, није двапута размишљао шта је потребно да уради. Ускочио је у воду само са једним циљем - спасити малишане од сигурне смрти.
На плажи је владао мук, само је један човек знао шта мора да се учни
Чињеница да је сам био непливач, није га спречила у томе. У борби са помахниталим вировима и касније, морском дубином и таласима, Драган који је у том заустављеном тренутку имао 32. године, отишао је као херој чије име је златним словима уписано у историји града Језоло.
Према сведочењима присутних, чак и родитељи малишана, италијанска породица Бјанко, били су скамењени и неми посматрачи агоније која се одвијала у помахниталој води. Сви сем Драгана, супруга ДИјане и оца Милице и Марије, који је у тренутку дављења малишана дремао на плажи, како је касније рекла његова сестра Зорица за италијанске и српске медије.
Када је схватио о чему се ради, Драган је ускочио у воду и кренуо према дечацима које је река носила све дубље, ка мору. Успео је да дође до њих, успео је и да их довуче до обале, прво једног, а, затим и другог. На обали је добио помоћ у виду колеге са посла, Рахида из Марока, који је кобног дана са Драганом и његовом сестром био на плажи.
Међутим, ту је већ изгубио снагу, а на плажи није било хероја попут њега. Речни вирови су га вукли све дубље и дубље. Док је његова сестра Зорица викала и тражила помоћ, сви су немо гледали у воду и пратили како губи битку за свој живот.
За Драгана није било спаса. Након 30 сати потраге, његово беживотно тело је пронађено наредног јутра у оближњој лагуни Морт.
Драган Циган је са нестанком у вировима реке Кортелезо и Јадранског мора, ушао у легедну. Читава Италиија је знала његово име. Постхумно је одликован од стране тадашњег премијера Ђорђа Наполитана највишим италијанским цивилним признањем "Златним орденом части" и "Споменицом за незапамћено херојство и хумано дело".
У Језолу је добио и улицу са својим именом " Страда Драган Циган" , његова породица је добила стан од групација грађевинских предузећа "Унион Лаворо" уз новчану помоћ општине Венето где је Драган становао, радио и где је окончао живот. Такође, ћеркама су додељене стипендије за школовање.
- Драган нам је одржао лекцију из живота, лекцију коју сви треба да имају на уму прије него што крену у демагошке кампање против имиграната - казао је 2009 године Паоло Фереро, тадашњи министар социјалне солидарности.
Заправо, Драгану су одали почаст сви, сем оних који су можда то требали први да учине, породица Бјанко, чију децу је Драган и спасио.
Наиме, према речима очевидаца, исповести његове сестре и писању италијаснке штампе, чим је Драган извадио малишане на обалу, родитељи, породица Бјанко, узели су малишане и без да сачекају да виде шта се дешава са човеком који им је спасио децу, почели да беже са плаже.
Ипак, у том чину их је зауставила полиција, а своје незадовољство изразили су и присутни. Наиме, док су гледали како одлазе, а касније и током интервенције полиције, добацивали су им увреде и погрдне речи. Овакво понашање породице Бјанко наишло је на осуду и целокупне италијанске јавности. Да ли због тога или не, тек ни тад, ни касније, они нису изјавили саучешће његовој сестри.
Да је преживео, Драган им вероватно не би замерио на томе. Вероватно, не би ни овако, да може да се некако огласи... Његово дело говори у прилог томе, јер човек који зна да су му могућности готово никакве, али ипак покуша да оствари оно што је наумио, по цену свог живота, велики је човек.
