Душицу (14) је УБИО камион, СРЦЕ ЋЕ ВАМ ПУЋИ када чујете њене ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ!

Радослав Раде Борђа (59) можда је једини гробар који свој посао истински воли. Старо, запуштено гробље у Жабљу, претворио је у парк. Сметлиште заменио зеленилом, тујама и цвећем. Изградио је паркинге, поставио ограде, умио, средио под конац гробље, које је, каже, његов живот. Без слободног дана и одмора. А све то не због плате, јер радио би Раде и за џабе. Само раку, ниједну, није ископао. То, не може. Ово гробље једини је његов смисао последњих 14 година, од када је постало вечна кућа његовој млађој ћерки Душици.

Откривено! Деца (10) напала бескућника у центру Београда: Човек је спавао, а онда је уследио МАСАКР!

Његова мезимица, тада је завршавала основну школу, за коју недељу напунила би 14 година. Дућа, како је Раде зове, била му је и ћерка и син. Брза, спретна, вредна, посебног духа који је, вели, обожавао.

Исповест Слађане из Ниша: ПРОСУЛА ми је КИСЕЛИНУ у лице и рекла ОВУ СТРАШНУ РЕЧЕНИЦУ!

- Сат пре него што ће погинути, она ми каже: "Тата, хоћу да имам плаву дугу хаљину за матуру. Уписаћу средњу машинску овде у Жабљу. Нећу да се трошиш. Знам да се мучиш. Зорица се већ школује у Новом Саду. Ја ионако хоћу да будем милиционер." Све ми она тако прича, а ја јој откривам да сам јој за крај осмог разреда спремио изненађење - полагаће возачки за мотор. Знам колико их је волела, возила их са мном од 12. године - присећа се Раде. 

А онда је Раде пристао на Душичине молбе да оде сама по њихов мотор са поправке.

- Нисам смео да дозволим да довезе тај мотор од мајстора... Једини сам кривац ја. Нико други. Ослободио сам на суђењу возача камиона под који је подлетела. Одбио сам осигурање од државе - избија из њега болно кајање.

- Могу до Тисе на пар сати, да седнем, али не могу дуже да издржим без гробља - говори Раде док намешта руже у 14 саксија, за Душичиних 14 година.

Споменик, баш такав, бела књига са белим анђелом и четири тује около, каже, сањао је.

- Када смо је овде сахранили, све је било руина, затрпано смећем, у јарковима свуда около. Почео сам да сређујем око њеног гроба, па даље. Недељама сам чистио и односио смеће. После шест месеци схватио сам да ништа друго, нити желим, нити могу да радим. Ни да будем нигде више, осим овде на гробљу. У своју кућу одем само да преспавам.

У то време, Борђа је већ годинама био запослен као металостругар у "Првом октобру", фирми која је израђивала делове за пољопривредне машине. Саопштио је газди једног дана да одлази и затражио на гробљу да га запосле. А ко би таквог радника одбио.

- Био сам срећан, јер сам знао да ми без гробља нема живота и да ћу га се домоћи, жив или мртав. Причао сам са старијом ћерком Зорицом. Тада је била девојка од 16 година. Бојао сам се да ће се стидети оца гробара. Казала ми је: "Ако то теби даје мир, мени не смета" - присећа се.

Тада је упознала и момка, за ког се убрзо и удала. Супруга Споменка, постала је хранитељка двема девојчицама, а Раде је изабрао гробље. Унуци Катарина, Емилија и Урош, као и Марија и Бранкица, којима су хранитељи, каже, променили су му живот. Али, празнина за Душицом је остала.

Ужас у центру Врњачке Бање : Ухапшен због сумње да је оца убио ножем!

- Сваког јутра, зна се, прво дођем до њеног споменика, јавим се, пољубим је и почнем да радим. Када увече одлазим, опет је поздравим. Ово овде доживљавам као њено двориште. Никако другачије.

Док пролази алејама, блиставо чистим, Раде нам говори како се некад споменици нису видели од траве.

- Највише сам урадио за последње четири године, од када ми је управница Милица Милићевић.

Млада директорка ЈКП "Услуге и одржавање", очигледно пуна ентузијазма, подржала је Радетов труд.

- Знала сам причу о њему, човеку несвакидашњем - каже нам Милица. - Причало се какав је хаос средио, да је радио даноноћно. Ни сада не узима годишњи. Неће ни слободне дане. Не би ни у пензију. Недавно је урадио паркинг од 500 квадрата сам без иједног помоћника. Рекао ми је да му само набавим материјал. Уштедео је фирми силан новац за тендере и раднике. Поред посла који свакодневно ради, стално смишља нове. Преправља, дозиђује, фарба, кречи... Све је увек под конац.

"Натерао" је Раде Милицу да довуку камење за украс, да посаде живу ограду, стабла и цвеће свуда около. Непрестано улепшава вечну кућу почившима, али и своју, на коју је сам себе заувек осудио.

Стравична исповест Јасмине коју је муж претукао у породилишту: Њене речи КИДАЈУ ДУШУ! (ФОТО)

Велики радник Раде

Све што је радио, Раде је радио својски. Био је вишеструки ударник на радним акцијама, 1991. године, први пут проглашен за најбољег радника у својој фабрици. И данас се препричава по Жабљу да су краве у његовој штали увек окупане и очешљане, слушале музику.

- У време инфлације, зарађивао сам продајући гоблене које сам за претходне две деценије сам извезао. Док ми је плата била пет марака, за један гоблен узимао сам стотине. Многи су ми се подсмевали, али нисам марио. Сада, они красе домове у Португалији, Немачкој, Аустрији... Жао ми је једино што нисам испунио обећано, да ћу свакој ћерки извести "Косовску девојку"- прича Раде.