ЏОНИЋ У ПРИТВОРУ ЈОШ САМО МЕСЕЦ ДАНА! Истрага свирепог злочина при крају - ово је следећи корак
Више јавно тужилаштво приводи крају истрагу бруталног убиства породице Ђокић из Моравца који су свирепо ликвидирани у ноћи између 26. и 27. септембра у атару села Моравац.
Мада је истрагом било обухваћено петоро осумњичених за смрт Горана Ђокића, његове супруге Гордане и двадесетпетогодишње ћерке Лидије, изведени докази нису потврдили учешће у злочину браће Александра и Костадина Милошевића нити Милана Џонића па су сва тројица ове недеље пуштена из притвора.
У притворској јединици КПЗ Ниш и даље се налазе још само Миланов отац Горан Џонић и брат Стефан али из различитих разлога. Док против Горана постоје необориви докази да је усмртио брата од тетке и његову породицу, има индиција да би Стефан могао већ следеће недеље да се нађе на слободи, јер се тада очекују резултати вештачења који ће, како тврди његов бранилац Филип Домазет, доказати његову невиност.
"МОЈА ДЕЦА ЛЕЖЕ У САНДУКУ, УЗЕО МИ ЈЕ МОЈУ ЛИКУ" Речи бака Стојанке сламају срце
ЏОНИЋ ОСТАЈЕ САМ ИЗА РЕШЕТАКА! Огласили се адвокати и открили када други син Стефан напушта затвор
"МОМ ГОРАНУ ЈЕ ОВО БИЛО СУМЊИВО" Бака Стојанка неутешна: Пожутео је тих дана од страха
- Следеће недеље ћу поднети предлог да се и Стефану укине притвор. Док су за његовог брата Милана стигли резултати вештачења који су доказали да није учествовао у злочину, за Стефана још нису, па би истовремен предлог за укидање притвора за обојицу био преурањен - казао је Домазет.
Докази
У интересу истраге није желео да говори о каквим је доказима реч, али како се сазнаје у питању су телефонски листинзи који треба да расветле његову комуникацију са оцем у време и након злочина. Оно што је Стефана ставило у неповољнију позицију у односу на брата Милана, је што је баш у његовом дворишту и гаражи пронађен новац за који се сумња да је украден од Ђокића. Такође, у његовом купатилу за које се сумња да га је убица користио након злочина, осим Горанових, пронађени су и биолошки трагови Стефановог сина.
Ако се испуне очекивања одбране, на оптуженичкој клупи и то врло скоро, требало би да се нађе само Горан Џонић. Апелациони суд у Нишу ће ускоро одлучивати о његовом притвору који му је задњи пут продужен 14. јануара и то за два месеца. Апелациони суд може да ову меру продужи за још само месец дана с обзиром да је максимално трајање притвора у истрази шест месеци. Уколико би тужилаштво до истека овог рока подигло оптужницу створила би се могућност да се притвор продужи и надаље, све до Џонићевог упућивања на издржавање затворске казне.
Ђокићева родбина са стрепњом прати ток истраге, бојећи се да смрт недужне породице не прође некажњено.
- Шта да кажем, сваки разговор на ту тему за мене је велико мучење. Гледам како пуштају једног по једног, плашим се да се не деси да не добијемо правду за наше најмилије. Не можемо да их вратимо, то је оно што бисмо највише желели, али бар нека буде кажњен онај ко је то урадио па да мирно почивају. Можда сурово звучи, али би ми било лакше да ми је бар унука Лида остала жива, моја млада, прелепа девојчица. Страшна ми је помисао да је под земљом. Ових дана смо заузети око постављања споменика на њиховом гробу, то је једно што сад за њих можемо да учинимо - казала је Стојанка Ђокић, мајка убијеног Горана.
Умрлица
Смртовнице на згради у улици мајора Милана Тепића у Алексинцу, где су живели покојни Ђокићи, тужно су подсећање станарима на трагичну смрт њихових комшија. О великој љубави према кћери, сведочи и плочица на вратима њиховог стана на којој осим имена власника Горана Ђокића, стоји и реч "Лики", како су своју мезимицу називали родитељи.
Комшије породице видно потрешене и после скоро шест месеци од трагедије, нерадо пристају да прокоментаришу убиство Ђокића.
- Тешко је гледати затворена врата стана, тешко је знати да их нико неће отворити нити да уђе, нити да изађе. Посебно је тешко знати да је Лидија убијена, тако млада, пуна живота и то на тако свиреп начин – казао је један од станара.
Злочин
Како се сумња, на шта указују и резултати досадашње истраге, Горан Џонић је намамио брата од тетке у пусто подручје у приобаљу Мораве у Моравцу где их је ликвидирао. Затим је њихова тела посуо бензином, запалио и сакрио у јами на пољани коју је покрио грањем и отпадом. Њихово возило одвезао је десетак километара даље у напуштену сепарацију на средокраћи између села Тешица и Доња Трнава где га је запалио. За породицом се трагало до 2. октобра, постојале су сумње да су негде добровољно отишли, али је шест дана након нестанка нађено њихово возило а убрзо затим и њихови лешеви.
Колале су различите верзије злочина, од тога да су га убили повериоци или дужници па до сумње а је породица жртва разбојничке пљачке с обзиром на то да се знало да је Ђокић са собом увек носио велику суму новца. Двадесетак дана након проналаска тела, ухапшен је Горан Џонић, захваљујући снимку са видео надзора у селу Тешица на основу кога је реконструисано његово кретање у ноћи убиства. Због сумње да су му помогли у злочину, слободе су лишени и његови синови а затим и браћа Милошевић на које је Џонић уперио прст у намери да избегне одговорност за злочин какав Србија не памти.
