УБИЦА ИЗАШАО ИЗ ЗАТВОРА И ЛИКВИДИРАО ЂОКИЋЕ? Полиција на прагу разрешења монструозног злочина код Алексинца
Истрага свирепог убиства трочлане породице из Алексинца шири се на све већи број људи, па како се сазнаје, полиција убице Горана Ђокића (57), његове супруге Гордане (56) и двадесетпетогодишње ћерке Лидије тражи и међу осуђеницима.
Разлог што су полицијски инспектори ушли и у српске затворе је чињеница да су они лишени живота у ноћи између недеље и понедељка, што оставља могућност да је у нападу на њих учествовао и осуђеник који је у то време био на викенду.
Повратком у затвор, у понедељак ујутро, себи би обезбедио савршен алиби. Међутим, осим викенда, затвореници имају право и на годишње одморе што им такође даје могућност да почине кривична дела док су на слободи, што се и десило у случају свирепог убиства млинара Мирослава Јанковића из дољевачког села Држановац.
"БИЛО ЈЕ НЕОПХОДНО УКЛОНИТИ СВЕ СВЕДОКЕ" Бивши осуђеник о убиству породице Ђокић: Успех у послу их коштао живота (ФОТО)
ЂОКИЋИ ПОГРЕШНО ТИПОВАНИ? Некадашњи шеф Одсека за крвне деликте открива - акценат ставити на ОВУ ОСОБУ
ЕВО КО ЈЕ НАРУЧИЛАЦ МОНСТРУОЗНОГ УБИСТВА ЂОКИЋА! Полиција на корак од разрешења злочина који потреса Србију
Јанковић је нападнут 2. марта 2005. године у свом породичном дому док су укућани били за вечером. Б. М. из Манојловца код Лесковца са још двојицом разбојника од којих један никада није идентификован, упао је у кућу и са врата почео да пуца на млинара. Јанковић је скочио на њега, али је у покушају да му отме пиштољ задобио три ране од којих је преминуо након осам месеци.
Његова супруга Слободанка успела је да двојици нападача скине фантомке а ДНК са њих, довела је до Б.М. и његовог саучесника Ј.М. Установљено је да је у време извршења дела Б.М. био на издржавању петнаестогодишње робије у нишком КПЗ због тешког случаја разбојништва и покушаја убиства дванаестогодишње девојчице које је починио у селу Душановац код Неготина 1994. године.
Пуштен је на једномесечни годишњи одмор од 11. фебруара да би после три недеље убио млинара. Његов саучесник Ј.М. је у време злочина био у бекству из затвора где је требао да одлежи две године због петнаестак кривичних дела. Б.М. је за млинарево убиство добио 40 година затвора а Ј.М. је на робији извршио самоубиство када је схватио да је откривен.
Како објашњавају саговорници са великим полицијским искуством, затвори су расадник најгорих банди које оперишу на нашим просторима. Починиоци најтежих злочина никада се неће ресоцијализовати, то показују подаци о броју рецидивиста односно повратника. Током боравка у затворима они се удружују, а нажалост придружују им се посебно млади људи, извршиоци лакших кривичних дела, који у њима почињу да виде своје идоле.
Оно што је посебно опасно је то што су ти људи са различитих подручја, након изласка на слободу врше злочине на подручју боравка једног од њих а затим се враћају у своја пребивалишта. Никакво чудо не би било да се то десило и у овом случају, да је Горана типовао неко из Алексинца и околине, а да је саучесник или саучесници неко ко ту не живи - наводи извор.
Мада је мало вероватно да је убица психијатријски болесник, полиција ништа не препушта случају, па се проверавају установе за њихово лечење. Да људи са психопатолошким поремећајима могу да буду извршиоци и најтежих злочина, јуче је пред Основним судом у Ниш потврдила и вештак Специјалне затворске болнице у Београду Светлана Псјић Савић.
- Оштећене, односно жртве противправних дела, наши испитаници спаљују или камуфлирају што је у складу са психотичном патологијом – казала је вештак.
Међутим, како се сазнаје, вероватније је да су Ђокићи спаљени ради уклањања трагова, што је учињено и са њиховим возилом које је откривено десетак километара од места где су тела нађена.
Оно што је несумњиво је да су убице показале висок степен организованости што наводи на сумњу да се ради о особама које су већ чиниле тешке злочине. На местима где су откривена тела, те пронађен запаљени аутомобил, затечено је јако мало трагова. Нема оружја из којих су убијени ни мобилних телефона жртава, нити иједног сведока који је кобне ноћи уочио Ђокиће, њихово возило или треће особе. Како се сазнаје, прегледане су и камере на околним бензинским пумпама с обзиром на то да су убице морале да напуне канистере већом количином бензина да би запалили три тела и возило.
Троје Ђокића нестало је 26. септембра на путу од куће Горанове мајке у селу Моравац до њиховог стана у Алексинцу. Њихова спаљена тела пронађена су у јами у атару овог села а установљено је да су усмрћени ватреним оружјем.
