ЕКСТРЕМНИЈИ ОД ВОЖДОВАЧКОГ ГАНГА - КАД КРЕНЕ УЛИЦОМ, ЉУДИ СЕ СКЛАЊАЈУ: Ко је Гокси Бомбаш, Кнелетов најбољи друг
Гоксија су иначе убила два полицајца 1995. године
Горан Марјановић, који је на улицама деведесетих био познат као Гокси Бомбаш, био је добар Кнелетов друг и често су заједно ишли у акције. Кажу да се неки и данас сећају звука њихових ланаца који звече док Гокси и Кнеле трче београдским асфалтом.
САОБРАЋАЈНА НЕСРЕЋА НА АУТО-ПУТУ КОД МИЛОШЕВА: Затворена претицајна саобраћајна трака
ДРОГУ ЧУВАЛИ ИЗА ШАНКА НА СТАДИОНУ ПАРТИЗАНА: Паковану "стоку" преузимали чланови клана, а иза свега стоји конобар!
ДАНАС САСЛУШАЊЕ БЈЕЛОГРЛИЋА И СВЕДОКА НАПАДА НА ГАГУ: Постоји низ отворених питања, а ово су четири кључна
Гоксија су иначе убила два полицајца 1995. године и због те ликвидације осуђени су на по 20 година. Ипак, сећање на Гоксија и даље траје, годинама касније.
Новобеограђанин Горан Марјановић звани Гокси Бомбаш био је у добрим односима са Вождовчанима све док је његов друг Кнеле био жив.
Кад је Кнеле убијен, Горан Вуковић Мајмун и Јован Симендић Сименда дали су му читуљу преко целе стране где су потписани сви Кнелетови најближи саборци попут Бориса Петкова, Мије Башкаловића, Браће Бамбалића, Ромеа Савића... Међу њиховим именима било је и Гоксијево име, али већ следећи пут кад су Кнелету давали помен, Гоксијевог имена није било у новинама.
Вождовчани су се удаљили од њега јер је био превише екстреман чак и за њих. Сматрали су да прави проблеме и онде где их нема. Иако су се дружили, Кнеле и Гокси су били различити. Кнелета је цео крај обожавао, жене, клинци, пензионери, мангупи, рибе... Зато што су знали да не дира обичан свет и према њима је био фин и културан. Зато је његовој сахрани присуствовало на хиљаде људи.
Ту нису били само његови другови, него и родитељи тих другова, његове комшије, много оних који га нису знали, већ су само чули за њега јер је већ важио за градску легенду. За Гоксија нису имали тако лепо мишљење. Прича се да кад он крене улицом, људи се склањају. А и сам Бомбаш је био на дистанци са људима. Кажу да није био омиљен у граду. Људи су га се плашили, поштовали су га и избегавали.
За разлику од већине жестоких момака деведесетих жељних славе, Гокси није волео да се експонира у медијима. Он и његов друг Срђан Љујић су се чак и приватно ретко сликали па тако до сада јавност уопште није могла да види. Њима није требало позирање, сликање и давање изјава за медије да би неко чуо за њих и да би их схватио озбиљно.
