Филмски злочин 13 година био мистерија: Мислили да је Тихомира ударио камион, а група младића је крила ЈЕЗИВУ ТАЈНУ
Недело успешно скривано
Мистериозно убиство Тихомира Поњевића (23) из Обровца коначно је добило судски епилог пошто је убица Марко Милованов из суседног Товаришева (37), који је успешно скривао злочин пуних 13 година, данас, скоро 16 година од убиства, првостепено осуђен пред новосадским Вишим судом.
Прочитајте и:
Милованова је судско веће којим је председавао судија Видоје Митрић прогласило кривим за убиство и осудило на 10 година затвора.
Образлажући пресуду, Митрић је рекао да се оптужница заснивала на признању оптуженог, те да му се на терет стављало да је 2. марта 2002. године после поноћи испред дикостеке "Точак" у којој је то вече радио као конобар пришао Поњевићу који није могао да се брани јер га је тукло више људи, узео ауто-дизалицу коју му је неко дао да причува и ударио у главу Поњевића.
Образлажући пресуду, судија Митрић је рекао да је Милованов био способан да схвати своје дело, те да је Поњевића лишио живота са умишљајем. Од ударца ауто-дизалицом Поњевић је задобио тешке телесне повреде опасне по живот, од којих је касније у Дому здравља у Бачкој Паланци и преминуо.
- Оваква пресуда је донета и јер смо имали у виду да је он већ два пута осуђиван. Ово је јединствена ситуација, јер су све обележили велики пропусти, пре свега полиције. Жалосно је што оптужница и пресуда долазе тек сада - рекао је Митрић и додао да је убиство извршено на безобзиран начин.
Како је казао, веће је у виду имало и то да је Милованов пре 16 година, када се убиство догодило, био млад човек, као и да је отац једног детета.
- Он је сам себи продужио агонију. Жалосно је што начин на који је успевао да толико дуго избегне одговорност никада нећемо сазнати - казао је судија.
Судија се осврнуо и убицине помагаче, рекавши да њихова одговорност никада неће бити испитана, јер су њихова дела застарела.
Подсетимо, смрт Тихомира Поњевића, младића који се 2. марта 2002. године нашао у "Точку" пуних 13 година била је мистерија. Поњевић је био у локалу, а након туче за коју се практично није знало нађен је поред пута, где су га, према досадашњим сазнањима и признању осуђеног, одвезли Маркови другови.
Након што је Поњевић ударен дизалицом, он је остао жив, а другови убице требало је да га одвезу код лекара. Они то нису учнили, већ су несрећног младића оставили поред пута, где је нађен и одвезен у Дом здравља.
Случај је вођен као саобраћајка и веровало се да је Поњевић страдао тако што је на њега налетео камион, чији је возач побегао након незгоде. Ипак, у тој причи нешто се није уклапало, пошто на месту наводне незгоде није било никаквих трагова саобраћајке.
Убица се успешно скривао све до 2015. године, када је ухапшен. Млади инспектори из Бачке Паланке, у сарадњи са старијим колегама из Новог Сада, поново су отворили случај који породици убијеног од почетка није деловао логично.
Иако је било много сведока туче, сви су годинама ћутали, а цео случај наводно је отворила једна девојка пред одлазак из земље, испричавши шта се заиста догодило, након чега је полиција кренула у ефикасну акцију.
Убрзо се сазнало за тучу и испитани су многи сведоци који су полицајце довели до Милованова. Суочен са свим причама признао је и описао злочин. То је учинио и у полицији и код тужиоца. Ипак, његов бранилац казао у завршној речи на суђењу да је признање убице изнуђено. Наиме, пропуста је било и у том зпаиснику, пошто није била потписана свака страна. Међутим, његов адвокат на последњој страни записника, где се обично уписују примедбе, није уписао ништа. Судија је образлажући пресуду рекао да је Марково признаје због тога потпуно валидно.