Хаос у Србији! Управник гробља ушао у капелу, и умало се шлогирао кад је видео да МРТВАКА нема

Управник гробља у војвођанској вароши био је запањен када је затекао обијена врата капеле, а умало га инфаркт није стрефио када је видео да је нестао покојник кога је дан раније сместио у капелу.

Прича двоје Београђана насмејаће вас до суза: Пар се умало РАЗВЕО, а све због НЕОЧЕКИВАНОГ госта

Свештеник ОДБИО да сахрани троје деце која су изгорела у пожару: Разлог је СКАНДАЛОЗАН

Родбина тог мартовског дана 1995. требало тачно у подне да преузме тело и сахрани га. Управника Перу ухватила је паника, јер за 20 година колико ради тај посао ништа сличније није доиживео. Одмах је обавестио директора комуналног предузећа које газдује гробљем, а он му је дао савет да случај пријави полицији.

Пера је правдао директору да је тело покојника било допремљено возом приватног погребника, али да је све било у реду:

- Сахрана је била заказана за наредни дан. Тачно у 15 сати сам закључао капелу и отишао кући – јадао се Пера.

Ипак, испоставило се да су рођаци покојника поново дошли на гробље кад је он отишао с посла.

- Капела је била закључана. Отишли су на гробље да потраже неког од радника да им отвори. Видели су поворку која је баш тада испраћала једног смртника на вечни починак и од гробара тражили кључеве капеле. Он их је упутио на “одговорно лице“, али се њеима журило јер су куповали нову гробницу у центру вароши и нису га послушали! Комадом мермера из дворишта каменоресца, које се налази тик поред капеле, разбили су стакло на вратима капеле и украли покојника – испричао је просјак који се обрео на гробљу.

Сутрадан је у штампи осванула скандалозна вест. Цела варош је брујала о томе и навелико испредала приче о крађи покојника. У званичном допису директор комуналног предузећа је написао да је родбина провалила у капелу без дозволе “одговорних лица“ однела покојника.

Родбина је после и задушног ручка завршила у полицији. Унук покојника је тврдио да је затекао отворена врата на капели.

- Гробарима који су копали раку рекао сам да ћу дедино тело пренети на ново гробље у центру вароши. Мислио сам да је то довољно и да ми не треба посебно одобрење. Ваљда могу свог деду да сахраним тамо где ја хоћу! Цео случај су надувале новине. Возач предузећа за погребне услуге ми ништа није рекао, а нисам знао да је он конкурент јавном комуналном. Због њиховог ривалства страдају ожалошћени ни криви ни дужни – рекоа је унук.

Представници погребних услуга тврдили су на суду да није било крађе леша и да су ти чаршијске лакрдије.