СУЂЕЊЕ ЗА СТРАВИЧАН УДЕС У НИШУ: Данас завршне речи, за Андрејеву (12) и Дејанову (48) смрт - мала казна за возач "аудија смрти"?
Стаменковић је оптужен за тешко дело против безбедности јавног саобраћаја за које му, уколико буде оглашен кривим, може бити изречена казна од највише осам година затвора.
Завршним речима тужилаштва, одбране и адвоката породица настрадалих, данас ће бити настављено суђење Немањи Стаменковићу (19) из Београда који је оптужен да је 4. јануара ове године возећи "ауди" изазвао тешку саобраћајну несрећу на Булевару Медијана у Нишу у којој су погинули пешаци Андреј Пренкљушај (12) и Дејан Илић (48) из Ниша.
НАЈНОВИЈЕ ИНФОРМАЦИЈЕ! МИКИ АЛЕКСИЋУ ПРЕТИ 20 ГОДИНА РОБИЈЕ: Докази прикупљени за седам жртава, ТРИ ЋЕ БИТИ СВЕДОЦИ
ДРАМА КОД АДЕ ХУЈЕ! Аутомобил улетео право у Дунав и нестао на дну реке
НЕМАЊА (15) НАСТРАДАО НА БАЗЕНУ КОШУТЊАК, ПОРОДИЦА ЧЕКА ИСТИНУ: Јављају се сведоци али не и надлежни, тражиће помоћ председника
Стаменковић је оптужен за тешко дело против безбедности јавног саобраћаја за које му, уколико буде оглашен кривим, може бити изречена казна од највише осам година затвора.
После нешто више од три месеца бурних главних претреса, на претходном рочишту доказни поступак је окончан, тако да ће након данашњег давања завршних речи остати још само да се суд закаже термин за изрицање пресуде.
Како се већ писало, Немања Стаменковић се терети да је, крећући се брзином од најмање 131 километар на час кобне вечери изгубио контролу над возилом, излетео са коловоза и покосио двојицу пешака који су ишли тротоаром. Дечак је од силине ударца био одбачен преко ограде Водовода високе два метра а од задобијених повреда преминуо је на лицу места док је Илић подлегао повредама сат времена касније у Клиничком центру у Нишу. Према оптужници, Стаменковић се сумњичи да је возилом управљао на начин који представља насилничку вожњу те да није поступио у складу са саобраћајним знаком којим је прописано да се на тој деоници Булевара Медијана забрањено кретање брзином већом од 60 километара на час.
У одбрани пред судом он је пак навео да је приликом претицања непознато возило наводно кренуло у његову страну па је зато скренуо са пута како би избегао удес.
- Учинило ми се да се то возило тргнуло ка мени, у леву страну, као да ће да ме удари. Уплашио сам се, стиснуо сам волан са обе руке и спустио главу. Могуће да сам у том тренутку дао гас како бих избегао саобраћајну несрећу, али то не могу да сигурношћу да потврдим. Након тога осетио сам трњење у врату и мишићима тела и почео сам да губим оријентацију у простору. Затим сам осетио као неки шум у ухуи предмети су почели да ми беже пред очима. Следеће чега се сећам је да сам изашао из возила јер ми је био потребан ваздух да бих се повратио - испричао је раније Стаменковић пред судом.
Психолошким вештачењем утврђено је да је код окривљеног саосећање са жртвама "сасвим маргинализовано" и да постоји "изостанак аутентичног осећаја кривице". Психолог Татјана Миленковић, која је била члан комисије вештака посведочила је да је током разговора он био више фокусиран на себе, на своје тегобе, на опис свог живота, детињства те да у интервјуу ниједном није спонтано поменуо преминуле.
- Саосећање са жртвама је на периферији његовог психичког доживљаја. Извесни елементи размишљања о кривици добијају се на директно питање али су они декларативни и немају карактер аутентичног доживљаја - рекла је она на једном од рочишта. Психолошко вештачење је показало и изостанак "аутентичног осећаја кривице" код окривљеног.
- Он је одговарао да је половина кривице на оцу који му је дао ауто, иако он има положену и Б и Ц категорију, а да је друга половина кривице на његовој болести која је одговорна, рекла је Миленковићева. Говорећи о неуролошким тегобама на које се окривљени жалио непосредно пре саме несреће, попут "трњења у врату и мишићима тела након чега је почео да губи оријентацију у простору", председник комисије вештака проф. др Радован Караџић подвукао је да комисијским вештачење код окривљеног нису пронађени никакви органски разлози који би оправдали тегобе које описује у моменту несреће. Психијатријским вештачењем утврђено је да је окривљени после удеса испољавао "организовано понашање" те да је био у стању физиолошког страха који као такав није утицао на његове поступке. Психијатар др Сузана Тошић Голубовић члан комисије која је обавила стручно вештачење Стаменковића, навела је на данашњем наставку суђења у Основном суду у Нишу да је у његовом исказу пронашла контрадикторности због којих мисли да није говорио истину када је описивао околности под којима је дошло до несреће.
Одбрана Стаменковића пак покушавала је да оспори вештачење наводећи поред осталог да комисија није била потпуно компетентна те да је вештачење садржало три појединачна налаза без збирног закључка.
Спорна брзина
Адвокат оштећених Братислав Стојановић тражио је ново саобраћајно вештачење на Факултету техничких наука у Новом Саду, будући да вештак Дејан Богићевић, како је образложио, није урадио компјутерску анимацију саобраћајне незгоде. Он тврди да се "ауди" кретао брзином од 152 километра на час, чиме би и квалификација кривичног дела била тежа па би okrivljenomm уместо осам претило и до 12 година затвора. Но, суд није прихватио да се ради ново вештачење. Стручни саветник одбране Милан Божовић, пак, изнео је тврдњу да се "ауди" кретао брзином од 108 километара на час и да брзина није била узрок удеса.
