Исповест Ненада из Београда, бескућника којег су деца ИСКАСАПИЛА због сиће
Полиција трага за нападачима
- Хтели су да ми узму 22 динара, али им нисам дао и онда су ме напали - прича Ненад П. (51), кога је прекјуче дечак (10) исекао по руци на клупи у Цетињској улици.
ПОЖАР НА НОВОМ БЕОГРАДУ: Ватра прогутала стан, тело мушкарца (50) угљенисано!
Ненад П. прича да је спавао на клупи када су му пришли девојчица (9) и дечак (10) и пробудили га док су покушавали да га оџепаре.
- Нисам хтео да им дам новац. Прво је девојчица извукла нож и хтела да ме убоде, а онда јој је дечак отео нож и напао ме. Хтео је да ме убоде у стомак, али сам се заштитио руком. Да нисам то урадио, сигурно би ме убио.
- Убо ме је у леву подлактицу до кости и повукао. Пресекао ми је вену и крв је почела да шикља, а он се уплашио, бацио нож и обоје су побегли. Срећа, па су два момка из оближњег локала одмах дотрчала и зауставила крварење пре него што је дошла Хитна помоћ- каже Ненад и показује рану дугу пет центиметара са седам копчи.
Након што му је рана ушивена и завијена у Ургентном центру, Ненад се вратио на улицу, где живи последње три и по године. Одмах је отишао до локала да захвали на помоћи конобару и мајстору који су му помогли.
- Радио сам када је у бар утрчао један младић и рекао ми да је напољу рањен човек. Радник који је овде постављао плочице и ја смо изашли и видели човека како седи на клупи и држи руку из које је избијао млаз крви. Узео сам прво што сам нашао да зауставим крварење, једну црну врећу, а мајстор је донео столњак који смо исекли и везали човеку руку - прича А. А. (33), конобар.
У року од пет минута, каже, дошла су четири аутомобила полиције и Хитна помоћ. Обојица тврде да је срећа да се напад није догодио у неком парку увече, где нема људи.
Некад каже и да нападаче не познаје лично, али да их је често виђао како просе у Скадарлији. У МУП нам је јуче речено да малолетни нападачи нису ухваћени.
- Рекао сам полицији да не дирају дечака.
- Тешко је када човек мора на овакав начин да се сналази за живот. Имао сам два камиона, кућу, викендицу и све сам изгубио и остао на улици. Оставио сам супругу и три сина и дошао да живим овде као скадарлијски клошар. Срамота ме је што не могу својој деци да пружим нормалан живот - прича Ненад П. којем се на панталонама и патикама још познају трагови крви од напада.
Ненад П. прича да је пореклом из Сарајева, да је био на ратиштима деведесетих година, а да је у Београд дошао пре 23 године.
Овако нешто, каже, никада није доживео.
- Мој родни град је поклонио "Сарајевску чесму" Београду и зато што ме подсећа на Башчаршију често сам ту, а замало да ме овде убију. Имао сам тежак живот, прошао сито и решето и доживео да ме деца нападну ножем. Сада ме је страх да спавам на клупи јер се бојим да ће ме поново напасти - додаје Ненад П.