И ДАЉЕ ОСЕЋАМ ЊЕГОВЕ ПАЛЧЕВЕ ДУБОКО У ВРАТУ: Исповест медицинске сестре Јелене коју је пацијент УМАЛО УДАВИО
Пала је у несвест, без ваздуха.
Јелена Дабовић чекала је 20 година запослење. Када је коначно добила посао у струци медицинске сестре, само два месеца касније умало је задављена на дужности. Њену срећу због посла заменио је страх.
Прошле недеље, у уторак, била је у ноћној смени у Хитној служби Дома здравља у Ариљу. Пацијент је насрнуо на њу, давио је. Пала је у несвест, без ваздуха. Од сигурног дављења, у последњем тренутку спасли су је дежурни доктор и возач. Док прича, глас јој је измењен. Каже, тек јој се полако враћа јер од дављења није могла ни да прича, шапутала је.
ИСПРАТИЋЕМО ГА НА ЊЕГОВОМ ПОСЛЕДЊЕМ МАРШУ КА НЕЗАБОРАВУ: Саборци се опростили од преминулог хероја са Кошара
ТРАГЕДИЈА НА ВИДОВДАН: Након прославе матуре Никола је сео у ауто, ударио у стуб и НА МЕСТУ ОСТАО МРТАВ (ФОТО)
ВАЖНО САОПШТЕЊЕ МУП-а: Нетачни наводи да су нападнути медицински радници из Крагујевца у Новом Пазару
Говори о нападу, за који не зна разлог, како би указала да је део медицинских радника незаштићен и у нади да се хорор кроз који још увек пролази неће некоме поновити.
- Пацијент има 22 године и основну болест по којој га знају у Дому здравља. То вече дошао је, као и обично, у пратњи мајке. Рекао је да је нервозан, да му треба нешто за смирење и да га боли глава. Било је то око 20.45 часова – почиње причу медицинска сестра Јелена.
Она му до сада није давала терапију, али друге колегинице познају младића и мајку. Како каже Јелена - неку врсту агресије је испољавао према мајци, али никада према докторима и сестрама.
- Дошао је у тренутку када смо имали већ два пацијента, жене, од којих је једна трудница. Рекла сам му да сачека, да ће ускоро бити примљен, само да дежурни доктор заврши започети преглед. Они иначе никада не иду код изабраног доктора, већ само дођу у Хитну и увек буду примљени. Дошао је узнемирен. Није хтео да сачека већ је ушао код доктора док је трајао други преглед. Тражио је "нешто да се смири". Дата му је терапија за смирење, а потом и инфузија. Он увек прича исто када дође и увек буде примљен – наставља Јелена.
Она је покушала да му нађе вену, а онда је са послом наставила колегиница. Јелена се вратила када је инфузија исцурила, да извади пацијенту браунилу.
- Скочио је са кревета, говорим му да не устаје тако брзо. Почињем да перем руке, он одлази код доктора и чујем како пита "ко је сестра Јелена?". Одговарам ја сам, пише и на мантилу. Недуго потом, у једном тренутку се окрећем и он је испред мене. Затвара врата између хитне и превијалишта. Скочио је и почео да ме дави. Викао је - Доста ми је Београда! Доста ми је Ужица! Доста ми је доктора – прича у даху Јелена.
Прави паузу... Колегиница је покушала да јој помогне, али није успела.
- Покушавам да му склоним руке. Иза мене је орман, поред сто, иза лавабо. Немам где! Не успевам ништа. Скаменила сам се. Не могу да дишем. Немам ваздуха. Осећам бол у плућима. Помислим "готово је". Чујем колегиницу, виче "докторе, докторе!". Не сећам се више ничег – једва изговара медицинска сестра.
Доктор и возач Хитне помоћи покушали су да одвоје младића. Не успевају ни они. Покушавају прст по прст да скидају са Јелениног врата.
- Знам да сам пала. Не знам колико минута је све то трајало. Успевају да га склоне, ја немам ваздуха. Не могу да удахнем. Срце лупа – преноси Јелена.
- Дошла је полиција, узела изјаве. Јавни тужилац, колико је познато, није покренуо ништа. Момак је пуштен кући. Јелена је упућена на ОРЛ и код психијатра због преживљене трауме.
- Боли ме врат. Осећам палчеве и даље дубоко у врату. Да ли је прочитао Јелена на мантилу, да ли га је то асоцирало на нешто... некога... не знам. Не знам где је била његова мајка док је све то трајало. Кажу испред, у ходнику. Појавила се дан после у мом дворишту, била сам уплашена и рекла јој да не улази. Његово лице у том тренутку... Његов поглед... Рекао је доктору да ће ме заклати. Жива сам, то је најбитније – тихо прича Јелена.
Тог дана су биле поплаве у Ариљу. Она додаје да су људи у секунди губили све, куће, стоку, малине...
- Не причам ово због себе већ због свих здравствених радника. Ми смо овде женска екипа, 80 одсто су докторке и сестре. Шта би било да нису ту били доктор и возач, а и њих двојица су га једва одвојили. У краљевачкој болници има портир, био је и у Ужицу. Код нас уђе ко хоће и кад хоће – наставља Јелена.
Није се завршило те ноћи. Ушао је страх:
- Осећам се празно. Тешке су ми руке, ноге, глава... Тај тренутак када је одједном јурнуо... Треба времена, нисам кукавица. Осећај да не можете нигде, да немате шансу да се одбраните. Беспомоћност. Да сам нешто урадила њему... али нисам.
"Цео живот сам чекала да почнем ово да радим"
Јелена има 43 године. Стално запослење је добила 1. априла. Каже, после две деценије чекања има ироније и у том датуму.
- Радила сам под уговором једно време. У међувремену све и свашта, шта год сам стизала, радила сам. Волим, уживам у овом послу. Имам у свести да нико није дошао у Хитну јер то воли. Објасним и пет пута ако треба, није ми тешко. Цео живот сам чекала да почнем ово да радим... Била сам много срећна. И сада једва чекам да почнем и само да пребродим тај први улазак у ту просторију – каже Јелена Дабовић, медицинска сестра из Ариља.
БИЛИ СУ ВОЂЕ ЗЕМУНАЦА И СЈАЈНИ ДРУГАРИ! Сада је испливала нова фотографија, овај детаљ сви гледају (ФОТО)
ДАН ЖАЛОСТИ У КРАЉЕВУ: Заставе на пола копља због ТРАГИЧНЕ СМРТИ брачног пара Богојевић
УХАПШЕНЕ ЧЕТИРИ ОСОБЕ У МАЈДАНПЕКУ: Осумњичени да су оштетили Општину за више од ТРИ МИЛИОНА ДИНАРА
СРБИН, ЦРНОГОРАЦ И ДЕВОЈКА планирали ликвидацију у Италији: ЈЕДАН ДЕТАЉ ИХ ОДАО ПОЛИЦИЈИ
ЗАПЛЕНА ДЕВИЗА НА ХОРГОШУ: Рекли да немају ништа да пријаве, од цифре коју су цариници нашли ЗАВРТЕЋЕ ВАМ СЕ У ГЛАВИ
