"И тог дана када је умро, вероватно је желео..." Болна исповест мајке једног од страдалих у крвавом пиру Уроша Блажића

Овим потресним речима за Курир почиње своју исповест Биљана Митровић, мајка убијеног Петра Митровића (25) из Малог Орашја, ког је 4. маја прошле године без икаквог разлога убио Урош Блажић (21) заједно са још осам жртава, док је 12 људи тешко ранио у свом крвавом пиру. Урош Блажић и његов отац Радиша Блажић, пуковник Војске Србије у четвртак 12. децембра осуђени су првостепеном пресудом Вишег суда у Смедереву на по 20 година затвора. Добили су Блажићи максималне казне затвора по нашем Кривичном закону, али та једногласна одлука петочланог судског већа није адекватна, ни правична како је судија Лидија Јовановски и навела у обраложењу пресуде.

Са пресудом се не слажу ни ожалошћени чланови породица жртава, али ни остали грађани земље који су и даље неми након злочина који је починио масовни убица Урош Блажић те вечери.

- Пресуда која је донесена убици је мала, тачније премала. Знам да нашу децу нико и ништа не може да врати, али ово је неправедна одлука за све оне који су убијени. Та деца су била дивна, а неко им је одузео будућност - каже дрхтавим гласом Биљана, која је 50 дана са осталим члановима породице бдила над Петром и молила се за његово здравље. Нажалост, Петар Митровић издахнуо је и поред лавовске борбе за живот.

- Суђење сам пратила колико год оно било болно. Никада не би могла да пропустим тако нешто, иако је било тешко. Суђење се завршило, али наша бол је из дана у дан све већа. Ми живимо, тачније животаримо. Имам два сина и унучад и због њих морам да живим. Када је кућа пуна, некако дишем и функционишем, чим њих нема обузме ме туга која је константно присутна. Ја моје дете никада нећу ни заборавити, ни прежалити.

Сваког тренутка од тог 4. маја 2023. Биљана је тужна, ломи је бол коју осећа за сином Петром и мисли да би се он љутио када би је видео у таквом стању.

- Сећам се док је био у болници, питао ме је да ли сам плакала, одговорила сам негативно, али он је знао, видео је да сам плакала... И тог дана када је умро, вероватно је хтео да не будем ту, да га не видим у том стању. Али ја сам била ту - каже ова храбра мајка која додаје да је од тог дана ништа није исто.

- Петар је имао бројне планове, које нажалост није успео да испуни. Трудимо се да их ми реализујемо, да покренемо све за шта је он живео, радио и мучио се. И моји синови Никола и Јован се труде да раде све што је Пеца волео. Требало је у септембру да се покрене и фолклорна група коју је Петар водио у селу, али до тога још није дошло. Био је омиљени у друштву. Није што је мој, али је био такав, најбољи.

Биљана се потом осврнула и на то што ускоро иду новогодишњи и божићни празници.

- Следи болан период године. Недостаје нам сваки дан, а посебно кад су празници, сви смо ту, а њега нема. Мој Пеца је волео снег, волео је да пусти своје ловачке псе да трчкарају... Сад кад видим да падне прва пахуља, тако ме боли, сломи ме - каже она са кнедлом у грлу.

Неутешна мајка младића који је увек био насмејан, неко ко је увек био ведрог духа, инцијатор свега што се дешавало у смедеревском селу Мало Орашје, каже да је поносна на то што је он био баш њен син. Такође, Биљана додаје и да се некако најбоље разуме са другим члановима ожалошћених породица које су, као и она, изгубили децу у крвавом пиру помахниталог Уроша Блажића, који ни током истраге, али ни рочишта није открио мотив злочина.

- Иста нам је туга, па се некако најбоље разумемо - закључује наша саговорница.

Неостварена жеља

"Мајка и тебе ћу следећи пут да водим!"

Биљана Митровић наводи да је њен син Петар водио и фолклорну групу, тачније дечицу од првог до четвртог разреда.

- Петар је био веома озбиљан, одговоран и волео је рад са децом. Водио је ту дечицу и на камп у фебруару на Златибор прошле године. Тамо им је и кувао, бринуо се о њима. Верујте, родитељи су били презадовољни њиме, атек дечица. Водио је рачуна о малишанима што се каже, више од било које мајке - каже поносно Биљана и додаје да је након тога групу водио и у Северну Македонију.

- Планирао је и мене да води следећи пут, рекао ми је: "Мајка, и тебе ћу да водим следећи пут. Допала би ти се природа тамо." Нажалост, нисмо то дочекали...

Како нам је потом додала саговорница, деца коју је тренирао њен син сваког дана током његовог боравка у београдској болници молили су се за њега.

- Та деца су када је Пеца био у болници сваки дан, након њихове наставе ишли у цркву и молили се да он оздрави. Замислите, колико су они дивни и осећајни. То су деца која су обожавала фолклор, али сада не играју, вероватно им је тешко. Надам се да ће се ускоро то покренути и да ће опет заиграти - каже Билајан Митровић и додаје да се нада да ће и она сама скупити снаге да се ангажује око тога и покрене јер је њен убијени син то јако волео.

"Изречена казна није правична и адекватна, али је једина могућа!"

Виши суд у Смедереву 12. децембра донео је једногласну одлуку да се првоокривљени Урош Блажић и његов отац Радиша, другоокривљени, казне на по 20 година затвора.

- Суд је одлуку донео одлуку на основу свих изведених доказа. Урош Блажић је признао извршење свих кривичних дела. Из његове одбране и доказа произилази начин на који је извршио кривична дела. Доказано је да је из ватреног оружја пуцао управо Урош Блажић. На то указују сви доступни докази и вештачења. Критичном приликом је поступао са умишљајем, свестан својих дела и забрањености свог понашања. Суд је на несумњив начин утврдио да је окривљени Блажић учинио сва четири кривична дела која су му стављена на терет, суд му је изрекао за свако дело појединачне казне затвора. Када је у питању јединствена казна затвора, суд је био везан законом, јер је Урош Блажић имао пуних 20 година и спада у категорију млађих пунолетника, којима не може да се изрекне казна дужа од 20 година - рекла је судија

Лидија Јовановски која је иначе, више од сат времена износила објашњење пресуде.
Она је рекла да је Урош Блажић током предузимања свих радњи испољио упорност, бруталност, безобзирност и одсуство сваке емпатије, остављајуци оштећене без помоћи и мирно напуштајући лице места.

- Напомињем да изречена казна није нити правична, нити адекватна. Оваква казна је, ипак, једина могућа - закључила је Јовановски.

Србија Данас/Курир