"Игра убијања" Дечак-убица открио која монструозна игрица му је била порок, ово је највише волео - Да ли је могуће да су родитељи детету дозволили овако нешто?!
Малолетни убица признао на који начин је проводио слободно време.
Масовни убица (14), који је 3. маја у ОШ "Владислав Рибникар" изрешетао и убио деветоро ђака и чувара школе је током данашњег сведочења у Специјалном суду, у поступку против свог оца признао да је неколико месеци пре језивог злочина играо видео-игрицу "Валоран" али и да му је омиљена књига "Идиот" од Достојевског.
"Валорант" је изузетно популарна, али и изузетно насилна видео-игра, коју стручњаци описују као једну од најконтроверзнијих и најтоксичнијих игара на свету. Укључује тимове од пет играча који се нападају и "убијају" међусобно. Заправо, поента целе игре јесте да се уз много тактизирања стигне до циља, односно да се уз један прецизан погодак убије друго лице.
Игрица је забрањена за децу испод 16 година, а како је дечак данас истакао пред судом, родитељи су знали да је играо ову игрицу и нису га упозорили да није за њега.
- Убијао сам у игрицама и читао књигу. Омиљена књига ми је "Идиот" од Фјодора Достојевског. Тако сам проводио време - рекао је дечак убица данас пред судом.
Ова игрица подстиче бес
Како наводе стручњаци, ово није једини случај где су масовне убице биле опседнуте управо игрицом "Валорант" или неком другом која у себи садржи насиље и масовна убиства.
- Није нужно и не мора бити да ће се млада особа након играња насилних видео-игрица у масовног убицу, али засигурно имају значајан ефекат на децу која су већ склона насиљу. Уколико је дете већ на неки начин агресивно, ова игрица ће само још више подстаћи њихов бес - наводи саговорник упознат са случајем.
Деца која олако схватају игру, буду елиминисана
Играчи могу да се поделе у две групе: у првој су они који имају предиспозиције да с виртуелног пређу на стварно насиље, па и да почине злочин. У другој су деца која то схватају само као игру и веома брзо се нађу на мети као "отпадници". Они се не уклапају у замисли оних који иза свега стоје и зато морају да буду елиминисани из групе.
- Код деце која заволе или се "навуку" на ову игрицу се смањује емпатичност и реалан поглед на свет, те су склонија да насиље виде као прихватљиво решење проблема. У већини случајева су то тинејџери који немају довољно пажње од својих родитеља или су жртве злостављања. Посматрајући игрицу као стварни свет, претходно подстакнути бесом и љутњом, одлучују се да са екрана пређу у своју околину и почине злочин - закључује наш саговорник.