Испливали на површину СВИ ДЕТАЉИ убиства Иване (14) о којима се ћутало: Овако се догодио ЗВЕРСКИ ЗЛОЧИН!
Језиво!
Смрт девојчице Иване Подрашчић (14) крије причу не само о зверском убиству, већ и тужну судбину занемареног детета чији је живот имао трагичан крај.
Медији по први пут објављују наводе пресуде против Дарка Костића(43), донесене иза затворених врата, за убиство девојчице Иване Подрашчић (14).
Убица Иване Подрашчић (14) осуђен на 40 ГОДИНА за силовање и убиство девојчице!
Ова пресуда Вишег суда у Београду показује димензије ужаса којем је Ивана била изложена, колико су убедљиви докази против Костића и колико су мале шансе да се човек оваквог профила икада рехабилитује.
Имајући у виду изјаве шест сведока, окривљеног, налазе четири вештака и резултате увиђаја на лицу места, суд је склопио мозаик страдања тинејџерке, која је убијена 31. јула 2014. на Петловом брду.
Крик у помоћ
Дарко Костић и Ивана Подрашчић упознали су се у јуну 2014, преко заједничке пријатељице С. С., која је можда била у вези са Костићем. Из приче ју је знао као “Ивана тебра”.
Девојчица С. С., која је Ивану упознала две године раније и са којом је била веома блиска (као са сестром), јавила је Костићу да ју је Ивана позвала на телефон и рекла да жели да се убије, да скочи са моста. Ово није био први крик у помоћ мале Иване. И раније се жалила пријатељици због, како је говорила, тортуре јер су је мајка и сестра тукле.
Дубоко несрећно дете имало је проблеме и у школи. Ђаци су јој се ругали јер је имала “подеране патике”. Иванин отац сведочио је да је Ивани говорено да “квари просек” одељењу, те да у школи нема пријатеље. Иванина мајка рекла је да је С. С. “веома паметна девојчица” и да лаже да је насртала на ћерку.
Након што су је одговорили од самоубиства, Дарко и С. С. су са Иваном прошетали градом и смирили је. Током јуна и јула, Ивана и Дарко су се неколико пута видели – некад у друштву С. С., некада насамо.
ИСПОВЕСТ БРАТА ИВАНЕ ПОДРАШЧИЋ: "Сви мисле да је нестала 29. јуна, али то није тачно"
Девојчица С. С. и Костић много пута су се свађали: последњи пут је С. С. од њега побегла када ју је у кући ужаса везао, ошамарио и претио јој ашовом којим ће касније убити Ивану.
Живео на гробљу
Након што је пуштен из затвора, Костић је у Београду живео по парковима, гробљима, на улици. У време када је упознао С. С. успео је да се скући: његов брат Мија рекао му је за напуштену кућу у Улици 11. крајишке дивизије на Петловом брду, коју је окупирао и делимично реновирао.
Тамо га је у јулу срео и власник земљишта на ком се кућа налази А. Д. Власник је сведочио да је Костића најпре хтео да избаци, али да га је пустио да остане током лета.
Према исказу који је Костић дао полицији после хапшења (а који је касније негирао), Ивана му се тог 31. јула јавила и тражила да се виде “да циркају”. Он ју је сачекао на окретници аутобуса 56, и одвео кући. Тамо ју је силовао (што на суђењу није доказано).
Након односа, Ивана је, према наводима убице, почела “да вилени”: ударала га је, хистерисала, гребала. Покушао је, прича убица, да је смири, али није успео, па ју је ашовом ударио у главу. После тога је, наводно, покушао да је оживи, дозивао је, али узалуд. Затим је отишао до продавнице, а кад се вратио, она је и даље лежала у локви крви.
ДЕТАЉНО ОПИСАЛА СИЛОВАЊЕ: "Ставио ми је нож под ребра, везао ми и руке и ноге, а онда..."
Увио је њено тело у ћебе, однео је до потока, побацао неке сунђере преко ње и отишао. Упутио се у Цвијићеву улицу код брата С. А., ком је рекао да је у самоодбрани ударио неког човека, али да мисли да га није убио.
Дарков брат одбио је да са братом оде да провери шта је с тим човеком, јер није хтео да има посла с таквим стварима. Брата, уосталом, није волео – мислио је да је лажов и насилник.
Тело у шуми
Чињеница је да убиство Иване Подрашчић можда никада не би било решено да девојка К. К., иначе супруга једног Костићевог рођака, није полицији пријавила да ју је Дарко силовао у кући на Петловом брду.
У том тренутку Иванин нестанак је одавно пријављен полицији, али нико не зна где је. Међутим, К. К. одводи полицију до куће након чега је уследило Костићево хапшење и проналазак Иваниног тела.
Неизлечиви психопата од малена
Двоје вештака који су се бавили психичком анализом Костића констатовали су да није у питању душевно заостала или оболела особа. Утврђено је да је Костић схватио своје дело, али да ипак има дисоцијални поремећај личности.
Тај поремећај се раније називао психопатија или социопатија, настаје у адолесцентском периоду, и није га могуће излечити. Костић је, према вештачењу, ниско интелигентан – IQ му је на нивоу нормалне тупости, испод 90.
Сам Костић пред судом је открио да је двапут прошао полиграф на којем је тестиран у својству грађанина који је можда повезан са Иваниним нестанком, а тиме се хвалио и С. С., која му је поручила да ће га убити ако је нешто урадио Ивани.
Докази које су форензичари нашли у Улици 11. крајишке дивизије били су одлучујући да Костића сместе иза браве. Беживотно тело девојчице пронађено је у шумици, осам метара од куће, у стању распадања.
Тело је идентификовано упоређивањем ДНК из кости девојчице са ДНК њене сестре. Умотана у тепих и два ћебета, Иванине руке су биле везане розе-црном траком (вероватно пертлом). Била је обучена у панталоне, дуксерицу са капуљачом и блузу на бретеле. На нози је имала једну чарапу и једну патику.
Вештачење повреда које је девојчица задобила потврдило је сценарио убиства. Ивана је ударена тупим, металним предметом у потиљак. Одмах након тога пала је лицем ка земљи. Костић је затим стао изнад ње и ударио је још двапут: још једном у потиљак и једном у вилицу.
У кући је, између ормана и кревета, пронађен и ашов са траговима крви. Крв је у траговима пронађена и у кући и испред ње. Упркос свему, Костић је остао при томе да је невин. Није показао кајање.
Убица, силоватељ, разбојник
Дарко Костић има дебео криминални досије. Као млађи пунолетник, Костић је осуђен на седам година јер је заједно са једним саучесником 1993. убио старицу у Београду, а после злочина уринирао по њој.
ОПТУЖЕНИ: Приморали су ме да признам убиство Иване Подрашчић, и ја сам је тражио кад је нестала
Осуђиван је потом за силовање 2001. године, за шта је осуђен на три и по године робије. Након издржавања казне, поново му је изречена затворска казна, због новог силовања које је починио. Осим силовања и убиства, лежао је и због пљачки и разбојништава.