ИСПОВЕСТ Гишкине сестре: Био је леп ко принц, мирисао је на рузмарин док је све време крв ишла из њега (ФОТО/ВИДЕО)
Потресне речи Славице Божовић
На 26. годишњицу од убиства, и дан уочи рођења Ђорђа Божовића Гишке, на Централном гробљу у Београду, окупили су се чланови његове породице, али и бројни пријатељи.
Ово су МАЈКЕ СРПСКИХ МАФИЈАША: Све њих повезује ЈЕДНА ствар!
Гишкина сестра, Славица Божовић, видно потресена, изјавила је за портал SrbijaDanas.com да ће Гишкини посмртни остаци средином октобра бити пресељени у Црну Гору пошто је то била његова жеља коју је рекао сестри непосредно пред смрт. У Црну Гору ће бити пресељени и посмртни остаци Гишкиних и Славичиних родитеља.
- Преносимо га 13. октобра и онда ће ту ноћ да преноћи у капели поред гробља Мариника, а онда ћемо 14. октобра да га сахранимо. Тада ће бити велики скуп, очекујем да дође доста народа. Обећао ми је његово пресвештенство отац Амфилохије да ће држати парастос. Тамо се прави нови споменик који ће бити у духу тог гробља. Не може овај одавде, јер би одскакао. Тамо на том гробљу исто има јунака, који нису ништа мањи од њега – рекла је Славица Божовић, Гишкина сестра.
Желео је прво да буде у гробу два, три месеца са Белим
Биће пренешен у Кучи, село Језово, на гробље Мариника које има такав назив због цркве која се тамо налази. Споменик који се сада налази на Централном гробљу у Београду, остаће на истом месту. У Београду је пуних двадесет и шест година, али сада је његова сестра одлучила да га пренесе на место на које му је обећала, а дани који су пред њом су, како каже, веома тешки.
- Тешки су ми ови дани, и тек ми предстоји тешко време када га буду вадили, препакивали. То су тешки тренуци, али то све морам да урадим. Тамо смо одлучили да га преместимо јер је то била његова жеља. Кад је пошао у Госпић, он ми је оставио аманет у случају да погине, да га ставимо прво код Белог у гроб на два, три месеца, па онда да га носимо у гробницу поред гроба који је мој покојни отац направио и у ком је скупио кости свих предака, оца, деде и стричева. Када је ишао тамо, малтене се заљубио у то гробље и рекао да је то најлепше место на свету, ако се тако нешто може рећи за једно гробље, и зато му је жеља била да буде тамо. Ја сам му обећала да ћу то да урадим, али мама није могла да се одвоји од њега, што је и разумљиво јер му је мајка. Сада је прошло пет година од када је мама умрла, тако да их све троје носим тамо, оца, мајку и Ђорђа – рекла је Славица.
Био је леп ко принц, мирисао је на рузмарин
Поред тога што је чека тежак период и што јој здравље није најбоље, Славица је рекла да се ни једног тренутка неће одвајати од свог брата и да ће присуствовати самом чину ексхумације.
- Сада ме тек чека све. Не знам ни у каквом је стању Ђорђе. И бићу ту сваки тренутак, не бих се одвајала од њега никако. Био је леп ко принц, мирисао на рузмарин, мекан сав, диван док је све време ишла крв из њега. Нон стоп, док је у кући био, мајка га је ту грлила и мазила. Кад су га подигли и однели, па је његова другарица Сека из Италије, узела да подигне онај сунђер само је почела крв да тече. Тешки су то тренуци били. Био је леп као што је увек и био, прави принц – присећа се Славица тешких тренутака у њеном животу.
Дао је живот на најлепши начин
Помену је присуствовао и Свето Мићковић, Гишкин брат из Црне Горе који је рекао да је Гишка прави српски јунак.
- Треба да будемо поносни на Гишку. Не да је био јунак, него је био див јунак. То је традиција, његови ђедови су носиоци златних Обилићевих медаља из борби против Турака. И није могао да буде другачији осим такав какав је био. Колико год да се љутили Црногорци, али Гишка је био прави српски јунак. И дао је живот на најлепши начин како се може дати живот за отаџбину – рекао је Свето поносно.
Свето је испричао и да се Гишкина мајка Милена свим силама борила да га види у било ком затвору да се налазио у том тренутку, али је изразио и велику захвалност Славици што се одлучила на овакав подухват преношења Гишкиних остатака.
- Драга Милена, она је била хероина. Кад је ишла да обилази јадног Гишку по затворима, она се свађала па је носила шунке, кобасице, кајмак и сир, па онда нису хтели да је пусте али пошто је понеку реч знала италијанског испсује са њима. Гужву је правила, па су морали да је пусте. У сваки затвор је улазила на силу. То је било чудо од жене, препуна енергије. Хвала Славици што је испунила братовљеву жељу, да почива тамо међу својим прецима, међу кучким витезовима. Кучи су једино племе које су учествовали у Боју на Косову, и то нешто значи – рекао је Свето.
Славица је за крај додала да мора да се захвали свима који су јој помогли да се у Црној Гори све среди за преношење.
- Морам да се захвалим мојим Мићковићима који су три месеца копали гробницу у живој стени, то је сачувај боже. То треба видети, једва су ископали. То није гроб, то је саркофаг. Споменик се још увек порави и биће у том њиховом старинском духу. То гробље је мало, и тамо су такви споменици. Не бих волела да се он издиже у односу на друге – рекла је Славица.
ДО САДА НЕОБЈАВЉЕНА ГИШКИНА СЛИКА: Крвавог лица са масницама и отоцима, позира са противником
Ко је био Гишка?
Рођен је у Пећи 16. септембра 1955, а убијен је у околини Госпића 15. септембра 1991. године. Био је, како се у то време говорило, жесток момак и оснивач Српске гарде.
Рођен је у Пећи у породици Гаврила и Милене Божовић. Гаврило Божовић је рођен недалеко од Подгорице у породици Мићковића која потиче из племена Куча.
Дипломирао из затвора и говорио 6 језика
Презиме је, прича се, променио Гаврилов отац који је наводно у Немачкој усмртио једног Немца. Ђорђе Божовић је до 1964. године живео у Инђији, коју је касније често посећивао, са мајком и млађом сестром Славицом, а када је исте године убијен Гаврило Божовић, породица се сели у Београд.
Кроз издржавање затворских казни успео је да прочита скоро све књиге затворских библиотека и да заврши Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду. Кажу да би завршио и теологију али није добио дозволу да из затвора полаже испите. Говорио је шест станих језика.
Убрзо по доласку на Вождовац упознаје се са Браниславом Матићем Белим са којим постаје нераздвојан пријатељ. Постаје члан боксерског клуба Раднички, где га је у борбама могао победити само Жорж Станковић. Као врло млад долази у сукоб са законом када је у једној уличној тучи избоден ножем. Рањавање је преживео захваљујући снажној конституцији због чега је и добио надимак Гишка. Са тринаест година је илегално отишао у Италију. По повратку у Југославију почиње интензивно да се дружи са Борисом Петковим и Ранком Рубежићем.
Оснивање Српске гарде
Божовић је 1991. основао паравојну формацију Српска гарда заједно са вођом Српског покрета обнове Вуком Драшковићем и Браниславом Матићем Белим. Камп за обуку ове формације налазио се код Борског језера.
