ИСПОВЕСТ МАЈКЕ УБИЈЕНОГ ГАРДИСТЕ: Дабогда Вука и Тадића снашло исто што и мене!
Највише ју је заболело то што Тадић „пљунуо“ на њену бол.
- Старији син ми је подарио унука. Дао му је име Дражен. Кад га позовем „Дражене, сина“, утроба ми се кида. Ако су криви за смрт мог детета, дабогда Вука и Тадића снашла моја судбина... - овим речима мајка убијеног гардисте Дражена Миловановића, Биљана (60) почиње исповест огорчена због поражавајуће чињенице да ни после 12 година не зна ко су крвници који су пресудили њеном сину.
Лажна нада
- Сваки 5.октобар откукам кад идем на Топчидер – признаје несрећна мајка, која премијера Александра Вучића преклиње само једно: да искористи свој утицај и помогне да се убице што пре ухапсе.
МИСТЕРИЈА КОЈА ТРАЈЕ ВИШЕ ОД ДЕЦЕНИЈУ: Прошло је 12 година од погибије гардиста на Топчидеру
Од претходног режима Бориса Тадића, Вука Јеремића, Војислава Коштунице добијала је само лажне наде, утешне речи и руку на рамену. Ипак, узда се у Вучићеву помоћ да се већ једном сазна због чега су деца на правди бога побијена.
- Тражимо да се саслушају сви који су могли да имају нека сазнања о томе како су недужна деца побијена, сви који су били на Топчидеру, сви који су нешто знали, укључујући и Тадића и Јеремића. Како је Јеремић могао први да сазна и да јави? Чудно је, а Тадић ме примио месец дана после трагедије и рекао ми: „Деца се нашла у погрешно време на погрешном месту“, и нудио нам паре – присећа се Биљана детаља и додаје да јој је Тадићев потез личио на куповину ћутања.
Да их срце заболи
Највише ју је заболело то што је Тадић тим потезом „пљунуо“ на њену бол.
- Ја сам њима послала сина јаког, здравог и правог војника да чува државу, а он ми нудио паре! Срам га било! Вучић је одржао обећање за комисију и свака му част, али за ову двојицу, Јеремића и Тадића, дабогда их снашло ово што је мене ! Да их заболи срце, па да виде како је – изговара кроз сузе мајка.
Иако има унучиће, , који јој дане испуњавају љубављу, мира нема. Вољу за животом одржава лековима.
- Да није убијен, Дражен би сада имао породицу, имала бих и од њега унучиће. Али, ето, ја идем на гробље и кукам. Е, то, много боли, много. Без лекова не могу ни да дишем – каже на крају разговора Биљана Миловановић.
