Када сам угледао КРВ, на памети ми је била само ТИЈАНА ЈУРИЋ: После ОВИХ речи отац са Новог Београда је ПУЦАО

- Не бих пожелео ниједном родитељу оно што се мени догодило. Не бежим од одговорности за оно што сам урадио, одговараћу онако како суд процени. Нисам имао план да то учиним, то су били тренуци у магли, у којима сам само желео да повредим оног који је повредио моје дете.

Овако у исповести каже Зоран Грујић (49), отац дечака когаје, како се сумња, 11-годишњи комшија покушао да силује на игралишту иза зграде у Улици Гоце Делчева на Новом Београду.

У првој изјави након саслушања и пуштања да се брани са слободе, Зоран се присећа кобне вечери када је пуцао у ноге супружницима.

- Мој син је остао у паркићу са комшиницом Лелом и две мајке. Дечак је хтео да га води на Дунав, али је моје дете одбило јер зна да не сме да се удаљава, нити прелази улицу, а ни Лела му то није дозволила. После тога, он је мог сина одвукао у жбуње. Лела је највероватније чула када је мој син почео да виче и покушао да се брани, па је отрчала до жбуна, затекла стравичан призор и отргла га из руку дечака – прича Зоран Грујић.

Како каже, не може ни да замисли шта би се десило да је његови син отишао на Дунав.

- Комшиница која је чувала моје дете ме је позвала и када сам дошао у двориште, била је сва уплакана, бирала је речи и изокола покушавала да ми каже шта се догодило . Када сам то чуо ми видео крв на гаћицама , у глави ми се створила слика Тијане Јурић и помислио сам да ли би моје дете уопште било живо. Дугујем велику захвалност комшиници која ми је спасла дете – каже Грујић.

Након шока који га је задесио, Грујић је узео синчића за руку и упутио се ка згради у којој је претпостављао да живи дечак са родитељима.

Он каже да је са дететом неко време лутао по згради, звао председника кућног савета, а да је потом сина, кји је већ био узнемирен, оставио испред.

- Нисам носио пиштољ са собом у паркић, нити сам се враћао кући да га узмем. Хтео сам да поразговарам с родитељима, да идемо сви заједно у полицију . Пукао ми је филм када је отац дечака рекао да ћемо сви заједно да завршимо у новинама и да је и да је страшно то што је његово дете сексуално напаствовало дечака, а не девојчицу. Тад се догодило то што се догодило, жао ми је што сам ранио жену, нисам је ни видео. Никад у животу нисам урадио нешто слично, немам чак ни прекршај. Разочаран сам јер се ниједна од институција не бави оним што се догодило мом детету и што је претходило свему овоме. Ја ћу одговарати како суд буде проценио, не бежиом од одгворности. Мојој супрузи и детету предстоји опоравак. Жао ми је те породице, али они су после два дана изашли нормално да шетају, промениће поново школу и паркић и наставиће живот даље – закључује саговорник.