Исповест сестре Маје Ђорђевић: МАРКО ЈЕ УВЕК БИО КУКАВИЦА, ТАКО ЈЕ И ЗАВРШИО
Николић је убрзо након злочина ухапшен, а крајем прошле године извршио је самоубиство у ћелији у Централном затвору.
Живела сам за тренутак да Марку видим фацу на суђењу, али је кукавица, као и сваког претходног пута, поново изабрао лакши пут, у потресној исповести на годишњицу бруталног злочина каже Б.К. сестра Маје Ђорђевић и тетка Михаила, које је Марко Николић 12. јула 2017. ножем искасапио испред Центра за социјални рад у Раковици.
Прочитајте и:
Николић је убрзо након злочина ухапшен, а крајем прошле године извршио је самоубиство у ћелији у Централном затвору.
- Мајина и Михаилова смрт је ударац од ког се човек никад не опорави. Не живим од тада, стојим у месту, њено убиство је и моја смрт. Што се тог монструма тиче, он је завршио као кукавица, какав је и био у животу. Он је мене сматрао својим највећим непријатељем, жао ми је што се у судници нисмо срели - потресним гласом каже сестра
Утехе нема, а снагу јој дају бол и горчина. Данас ће изаћи на гробље и обележити помен, а како наводи, сваки пут јој све теже пада.
- Протеклих пет дана, како се ближи годишњица убиства, само ми се враћају слике тог задњег дана када сам их видела. Сваки пут када је неки битан датум, помен, њен или дететов рођендан, тешко ми пада. Питам се што је бог мене оставио, потребан ми је разлог да живим - каже сестра.
Она наводи како ни ње, да је кобног дана била испред Центра за социјални рад, сада сигурно не би било.
- Осам година је Маја трпела тортуру, ово је само био последњи ударац. Да сам тог дана била ја са њом испред центра, мене би прву убио, то знам сигурно! То би му добро дошло да се иживи нада мном за све оно што није могао толике године. Срећа у несрећи је и то што тог дана са Мајом у центар није кренуо и старији син, не смем ни да помислим шта би било - каже сестра.
