ПРВО ОГЛАШАВАЊЕ ОЦА УБИЈЕНЕ ИВАНЕ СА ЗВЕЗДАРЕ: Драги пријатељи, прошло је много дана... "ДУЖАН САМ ВАМ ОВУ ПРИЧУ" (ФОТО)
Слободан Кривокапић, иначе, није се раније оглашавао поводом смрти ћерке, јер како је објасњао, није имао снаге да се помири са болом.
- Драги моји пријатељи, прошло је много дана, за мене, сваки дан ми је као вечност, нисам стигао да вам се свима захвалим на пруженој руци, помоћи и разумевању због наше трагедије. Свако јутро и свако вече ми почињу и завршавају се само са једном мишљу.
Овим речима, отац убијене Иване Кривокапић (26) започиње потресну поруку на Фејсбуку упућену својој мезимици и преноси песму коју су, како је навео, за њу написали њени школски другови и другарице.
"УШАО КРОЗ ПРОЗОР, ПА ПРЕТИО ДА ЋЕ УБИТИ БИВШУ" Драма на Новом Београду: Ухапшен насилник, дете (8) све гледало
БРАЈАН ПАПУЧАМА ПРИГУШИО АНИНЕ КРИКЕ?! Шок тврдње о случају убијене Београђанке: Деца су слушала врисак мајке?!
ДРАМАТИЧАН ПРИЗОР У НОВОМ САДУ: Пламен прогутао градски аутобус, страхује се од експлозије
Слободан Кривокапић, иначе, није се раније оглашавао поводом смрти ћерке, јер како је објасњао, није имао снаге да се помири са болом.
- Желим са вама овом приликом да поделим једну причу посвећену мојој Ивани, а написала су је деца са којима је делила књигу, оцене ,радост, тугу и живот. Написана је пре месец и по дана, али тек сад сам смогао снаге да вам је напишем. Ја се овом приликом из свег срца захваљујем тој драгој деци - написао је Слободан.
"Зашто нам побогу ниси рекла?"
Песму Иваниних пријатеља преносимо у целости.
"Кажу нам ти си отишла, али не то није истина, Ивана ово си нам слагала! Вратићеш се ти и наставити да се смејеш, онако звонко, јако, толико да сви кренемо у хору, како је увек било
Чини ми се да је свет окован тугом, да земља бесни за најбољим другом, чини ми се, време на сату уназад тече. Погледах у календар па срце преста’ да ме пече
Време ме баци до неког избледелог петка, хајдемо испочетка. На ходнику баш нашег факултета, чујем звонки глас кроз масу силуета ,,Заборавила сам да је данас предаја из макета!“
Дајем ти чачкалице, мало жице и лепка. Онако како то обично бива са познаницима, који се препознају, а пар тајни их деле да постану нешто више, лица се смеше, као да знају, упамтићу темпо којим душа ти дише
Тако је све кренуло... Теби је направити макету било и сувише лако, док сам ја на својој дуго радила, теби је требало 10ак минута, као да си је до тада направила милион пута...
"Да ли се нешто може додати?“, асистент пита, кажеш: "Да и не. Да ли се нешто може одузети? Да и не“ Гледаш ти, гледа асистент и гледам ја са стране.
Проговори ,,Десетка“ (а теби дах застане). Ја у чуду, смејем се, моја је добила седмицу и мало сам бесна, престаје да те држи место и као да ти је просторија тесна.
Тада нисам схватила али сада знам. Твој живот био је попут те макете. Могло се свашта нешто и додати и одузети, али на крају опет ништа.
Требали сте да је видите и Ивану и макету. Чиста десетка, али није било ту неког реда, било је свега и лепог и тужног и ружног и срећног, свега!
Али било је стварно, погледам у календар опет и више није петак и сада сам бесна али овај пут истински, јер се десило нешто што нико није очекивао. Нешто што ниси заслужила. Питамо се да ли је могло друкчије.
Знате, она је имала дивног гласа, певала јер је каже тако је навикла код куће са својима, знала је текст сваке песме, прави мали џубокс! Плесала баћату, ма сваки плес је знала!
И чинило се да је ништа не плаши јер је желела и волела толико тога, да јој је свака планина била мала. И зашто нам побогу ниси рекла? Чини се, одлазе увек они који су највиша срца дотакли.
Шта ми друго остаје него да те пустим и памтим, јер увек пушташ оне које волиш, али их држиш у срцу и сећаш се. И боли, али волиш и срећан си што си их имао.
И знамо да ово није крај, ово је само прелазак у неку другу форму. Сада си негде на лепшем даље од свих нас, али ближе Богу.
Хвала ти што си била део мог, део наших живота, била си другарица, сестра, рођака, ћерка и увек ћеш бити у нашим срцима. Ниси заборављена. Живећеш вечно у нама, сетићемо се кроз игру и песму.
