"ЈАК МИ ЈЕ ТО КРИМИНАЛАЦ, НА САХРАНУ МУ ДОШЛИ У ТРЕНЕРКАМА" Тренутак кад се променио стил опасних момака у Србији (ФОТО)
Деведесете у Србији, нарочито у Београду, и данас изазивају велику пажњу. Брз живот, брза кола, лепе жене и брза "лова".
За Београд се говорило да је џунгла. Криминал је цветао. Сваки крај имао је своју групу опасних момака, а временом - сваки клан се борио за своју позицију у подземљу.
СМРТ ГА ЈЕ УЧИНИЛА БЕСМРТНИМ: Никад објављена прича о Кнелетовим данима у Централном затвору (ФОТО)
ИЗНЕО ВЕЛИКИ БРОЈ ДЕТАЉА О УБИСТВУ АРКАНА ПА ЛИКВИДИРАН: Убицу крили у болници - планирали да га пребаце "преко" (ВИДЕО)
Са оваквим начином живота појавио се нов стил - његов родоначелник био је Александар Кнежевић Кнеле. Овај младић био је повезан са припадницима Вождовачке криминалне групе, а учествовао је у великом броју пуцњава по Београду. Као неко ко је био страх и трепет београдских улица, постао је и идол младића који су желели да имају и буду као он. Тако су сви почели да увлаче горњи део тренерке у фармерке. Ово се радило из два разлога - како би се показала маркирана гардероба и каиш, али и како би се видео пиштољ.
Обријана глава, дебели златни ланци око врата - чувене кајле и "ер макс" патике, шушкаве тренерке - били су неизоставни модни детаљи момака из овог периода.
Драган Угарковић Угар био је врло поштован од кад је упловио у свет криминала. За њега се говори да је почетком деведесетих први испалио ракету из ручног бацача "зоља" на дискотеку Таш.
21. новембра 1999. године Угар је са двојицом пријатеља дошао до ресторана брзе хране на Новом Београду код Фонтане. Паркирао је аутомобил, упалио "сва четири" и чекао пријатлеје да му донесу храну. Управо у том тренутку, из црног аутомобила "опел аскона" који је био у покрету испаљено је преко десет хитаца из "калашњикова". Аутомобил са нападачима нестао је низ улицу Народних хероја одакле им се изгубио сваки траг.
Угарови пријатељи су дотрчали до аутомобила и затекли га и даље живог, да би већ неколико тренутака касније подлегао повредама.
У тренутку смрти имао је само 35 година.
- Кад је Угар убијен, једна будала је рекла: "Их, јак ми је то био криминалац, на сахрану му дошли у тренеркама!" Какво је то лудило, да ти цениш по нечијем стајлингу њихову опасност или озбиљност. То је било такво време, та накарадна мода, дизел фазон и ланчуге око врата. Неки од жестоких момака попут Вождовчана су волели публицитет, а неки други не. Као нпр. Угар, Амонијак и други Земунци, они су радили своје послове далеко од очију јавности, нису волели да се експонирају и углавном су били у Земуну, ретко су прелазили мост - испричао је Саша Ђуровић на Балкан Инфо.