ЈАВИЛО СЕ ЈОШ ШЕСТ ЖЕНА КОЈЕ СУ БИЛЕ ЖРТВЕ ИСТОГ НАСИЛНИКА: Ауторка текста о сексуалном злостављању у Петници
Недељник "Време" објавио је исповести пет жртава које су од 2003. до 2014. године доживеле сексуално насиље
Јована Глигоријевић, новинарка "Времена", ауторка текста о сексуалном насиљу у Истраживачкој станици Петница, каже да јој се од синоћ јавило још шест жена које су биле жртве истог насилника, а за које саговорнице са којима је разговарала нису ни знале, као и да најранији случај датира још из 1993. године.
Подсећамо, недељник "Време" објавио је исповести пет жртава које су од 2003. до 2014. године доживеле сексуално насиље од истог злостављача у Истраживачкој станици Петница. Наведено је да је реч о принуди малолетних и тек пунолетних девојака на фотографисање без одеће, а методе насилника кретале су се од манипулације жртвама, до отворене присиле на испијање алкохола, уцене, претње…
Бесплатан водич корак по корак: Како трговати ценом акција
ТРАГЕДИЈА У НИШУ: Пронађен леш мушкарца испред хотела, познато о коме се ради
ИСПЛИВАО ЛЕШ КОД СМЕДЕРЕВА: Извучено тело жене из Дунава, наложена обдукција
Јована Глигоријевић је рекла да саговорници из управе Петнице нису били транспарентни када их је питала од када је насилник у станици, да неки кажу да је он тамо од оснивања, а други од 1990-их година.
- Између 30.000- 40.000 деце прошло је кроз Петницу за 39 година њеног постојања, а сви саговорници са којима са разговарала кажу да међу полазницима већину чине девојке…Ако је био ту од оснивања, и узевши у обзир чињеницу да кроз Петницу хиљаде деце прође годишње, бојазан моја је да је тај број троцифрен. Али то не можемо да знамо - рекла је Глигоријевићева.
Она је истакла и да се не зна да ли се може очекивати правни епилог приче пошто се велики број адвоката сагласио око тога да су случајеви пет жена о којима је писала у тексту застарели.
- Ако постоје девојке које су и после 2013. године биле малолетне, има начина да се употреби Маријин закон - рекла је ауторка текста.
Додаје и да су јој правници рекли да, на основу текста, тужилац може да покрене поступак, али да не могу да траже да она открије идентитет жртава јер је кодекс обавезује да изворе по сваку цену штити. "И на крају крајева, њихова одлука је да ли ће ући у тај процес који мора да се мења да би био мање трауматичан за жртве", нагласила је.
Јована Глигоријевић каже да она није та која је дошла у контакт са жртвама, већ да су оне дошле у контакт са њом када су исцрпле све друге могућности - укључујући пријаву полицији. Када су схватиле да су случајеви правно застарели, преко посреднице је дошло до првог контакта.
Наглашава да је мотив њених саговорница да пријаве насиље да упозоре и родитеље и другу децу на оно што се њима дешавало.
- Податак који у тексту не постоји јер ја нисам успела да дођем до довољно доказа је да ли особа коју узначавају као насилника има и даље контакте с децом. Знамо да је у јануару било покушаја да одржи предавања, да иде на излет са децом основно-школског узраста - рекла је.
Истакла је да је битно и да укаже да су буквално све њене саговорнице рекле да су сигурне да не желе да руше Петницу, већ да желе да се чује њихова прича, да оне који шаљу децу тамо упозоре и да управа системски приступи решавању проблема.
- Кључно је да се зна и када су преломиле - њих су мотивисале глумице које су у јануару пријавиле учитеља глуме - а оне ту могућност немају јер су их адвокати упозорили да су случајеви застарели - каже Глигоријевић.
Упитана како из бивше и садашње управе Петнице коментаришу чињеницу да је прошао период од две три године где су пријављени први случајеви тадашњој управи до њихове реакције, Глигоријевић каже:
- Мој лични утисак је да они апсолутно нису разумели природу сексуалног насиља, да нису имали довољно знања и вештина да се с тим изборе, да су мислили да су у питању изоловани инциденти све до 2017. године и најдраматичнијег случаја који се појављује пред њима. Они тада споразумо раскидају радни однос са насилником, али настављају да га ангажују - рекла је Глигоријевић.
Она је објаснила да је дошла до податка да је насилник хонорарно ангажован најкасније до 2019. године, али да је ангажован на даљину и није имао контаката са децом.
- Верујем да је то комбинација несналажења, непознавања прироиде сексуалног насиља, али и страха за саму институцију. Види се да је код њих доминирала брига да би ако неко позове полицију, то могло да уништи станицу. То је мој доминантни утисак, али и даље много тога ми је несхватљиво, не успевам да разумем како од 2014. до 2017. године се не дешава готово ништа - каже Јована Глигоријевић.
