ЈАВИО СЕСТРИ КО ЈЕ ПУЦАО НА ЊЕГА! Почело суђење за убиство Симовића на Сењаку - ево како су се бранили оптужени
Тројица оптужених за Симовићево убиство изнели су скоро идентичне одбране
Оптужени Игор Вревић, Александар Николић и Милош Мишљен, који се терете за тешко убиство Боривоја Симовића у јуну прошле године у парку на Сењаку, негирали су данас у Вишем суду да су то и учинили.
СРБИН (52) УСТРЕЛИО СРБИНА (59) ХАРПУНОМ У ГЛАВУ У ФРАНЦУСКОЈ! Овај са прободеном главом јурио нападача (ФОТО)
ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ МИКЕ АЛЕКСИЋА НАКОН ИЗЛАСКА ИЗ ЗАТВОРА! Ево како сада изгледа учитељ глуме (ФОТО)
ОСУМЊИЧЕНИ ЗА АЛЕКСИНО (26) УБИСТВО УСКОРО НА СЛОБОДИ! Ово је кључан датум (ВИДЕО)
Вревић и Николић су с друге стране признали недозвољено ношење оружја, наводећи да су те вечери код себе имали пиштоље из којих су пуцали, док је Мишљен негирао да је икада имао оружје. Сва тројица су признали кривично дело насилничко понашање, за које су оптужени, јер су два дана пре убиства Симовића на Сењаку претукли Илију Вељовића.
Четврти оптужени Ђорђе Антић, који је био Симовићев друг и те вечери кад је убијен био је са њим, терети се за недозвољено ношење оружја и он је јуче у суду негирао извршење тог дела. Он није желео да износи одбрану, нити да понавља ону коју је изнео код тужиоца, а казао је и да не жели да одговара ни на каква питања.
С друге стране тројица оптужених за Симовићево убиство изнели су скоро идентичне одбране. Игор Вревић је рекао да му је жао што је Боривоје погинуо, да је до пре пет година био близак пријатељ са њим, да су заједно ишли на утакмице, летовања, да је много пута спавао и јео код Симовића.
- То вече сам се нашао с пријатељима Николићем и Мишљеном на Ади, кад је Николића звао Никола Станчић да дође у парк на Сењаку да му да паре које му дугује за ауто који је купио од Николића. Кренули смо сви заједно, па да нас после тога Николић води на клопу. На средини стазе у парку одједном сам чуо како је непознати мушки глас рекао "пуцај", видео сам бљеске у мраку у шуми, а меци су нам фијукали око главе. Извадио сам пиштољ и пуцао, али више у ваздух. Нисам хтео никога да убијем, већ само да заплашим. Видео сам да и Николић бежи и пуца. Кад су они престали да пуцају и ми смо. Био сам у шоку и преплашен. Не знам колико сам метака испалио, у пиштољу сам имао седам и мислим да је неки остао. Не знам ни колико је метака на нас испаљено. У оптужници сам прочитао да је било седам.
Вревић је рекао да су после бежали кроз шипражје у шуми и да су ту он и Николић оставили своје пиштоље, а Мишљен није имао оружје.
- Нисам знао да је Боривоје у шуми и нисам са њим био у свађи. Осуђиван сам три пута за ометање службеног лица у вршењу дужности, продају дроге и насилничко понашање. Кад сам био у затвору Симовићи су ми помагали, често слали пакете и уплаћивали кантину. Кад сам изашао 2015. из затвора након што сам у њему био годину дана, отишао сам код Боривоја и његова сестра Марина ми је држала предавање с ким треба да се дружим, а са ким не. Сад знам да је то било добронамерно. Кад сам изашао хтео сам да позовем тог једног за којег ми је рекла да се више не дружим а њим, али сам грешком позвао Марину и рекао: "Сад су ми Симовићи држали предавања". Она се због тога увредила и од тада смо се удаљили.
Вревић је испричао да су се из страха после пуцњаве крили и након 25 дана одлучили да се предају полицији. Казао је да пиштољ носи већ десет година због личне безбедности, иако зна да је то забрањено, јер је тада неко пуцао у њега и ранио га, а никада није сазнао ко.
Исту причу је испричао и Николић с тим што је он казао да је био убеђен да је, како је рекао, Станчић пуцао на њих.
- Кад смо побегли до аута, звао сам Станчића, али није одговарао и под адреналином сам му слао поруке и ту "где сте побегли?" После неколико дана сам сазнао да је у шуми погинуо Боривоје Симовић. Ми се нисмо договорили да га убијемо како пише у оптужници. Ја тад нисам знао да је он у шуми, нити сам га видео. Кад смо дошли до аута, звао сам Станчића, али није одговарао и под адреналином сам му слао поруке и ту "где сте побегли?" Није ми јасно што ми се на терет ставља тешко убиство, кад је неспорно утврђено да из мог пиштоља нико није погођен.
Николић је рекао да је у пиштољу имао 13 метака и да не зна колико је испуцао.
Мишљен је као и њих двојица описао шта се догодило, тврдећи да он није имао пиштољ и да је све време бежао. Сутрадан је видео у новинама ко је убијен, и одлучио да се склони у село Липовац код Аранђеловца. Отишао је аутобусом, а аутомобил је оставио у Београду. Није понео ни телефоне.
БОРИВОЈЕ ЈАВИО КО ЈЕ ПУЦАО НА ЊЕГА
У суду је сведочила и Боривојева сестра Марина Симовић Павловић која је рекла да је брат цело поподне и вече био са њом и да је из куће изашао на десетак минута.
- Кад ме касније позвао рекао је да је рањен и да су Николић, Вревић и Мишљен пуцали на њега - испричала је Марина.
- Мој брат није имао намеру, нити разлога да икога убије. То вече је био расположен. Касније сам сазнала да су Вревић и Николић причали да Бору треба убити. Борина бивша девојка Каћа ми је рекла да је годину дана раније срела Вревића и да јој је он рекао да ће убити Бору. Осећала је кривицу што то никоме раније није рекла. И Тамара Стојковић ми је рекла да јој је Николић причао да ће убити Бору. Криво ми је што то нисам раније сазнала, можда бих спречила да се то деси. Ђорђе Антић ми је рекао да му је Бора спасао живот, јер га је гурнуо, кад је Мишљен ишао ка њему са упереним пиштољем.
Марина Симовић је навела да њен брат никада није имао оружје и да је и Србију дошао из инстранства, где је студирао, 20 дана пре него што је убијен.
Суд није дозволио питања Николићевог браниоца Далибора Катанчевића Марини Симовић, како је онда могуће да је на лицу места пронађен пиштољ из ког је неспорно пуцао Боривоје, наводећи да то стоји у оптужници, јер тај доказ још није изведен у суду, као и Антићев исказ да му је Симовић дао пиштољ и узвикнуо "пуцај".
Марина Симовић је казала и да су Ђорђе и његова мајка уплашени, јер су примали претње и да је његовој мајици претио један од бранилаца.
ПРЕТУКЛИ ВЕЉОВИЋА
Сва тројица оптужених признали су да су претукли Илију Вељовића. Александар Николић је испричао да су возили једносмерном улицом, кад им је у сусрет изашао аутомобил и за мало се нису сударили.
- Свирао сам и видео да је Вељовић, којег сам познавао изашао. рекао ми је: "Шта свираш коју п...у материну! Питао сам га : "Шта си рекао", а он је казао, "где сте п...ице?" Опсовао ми је мајку и ја сам га ударио, а он је узвратио. Тад су пришли и Вревић и Мишљен и заједно смо га тукли и шутирали, све док нека девојка није почела да више да га пустимо. После тога смо отишли и нисмо га више видели.
Вревић је испричао да су Вељовића ударали и држали, а кад су га пустили он је пао на плочник, док је Мишљен рекао да га је он ударио једном руком и два пута шутнуо.
У судници је сведочио и Вељовић, који је приложио лекарске извештаје о својим тадашњим повредама. Он је испричао да му је комшија рекао да је дао полицији снимак са своје куће и да се на њему види да су га ти момци чекали сатима.
