Он је био у колима Хитне помоћи са дечаком убицом из Рибникара - испливала нова сазнања са суђења (ФОТО/ВИДЕО)

Дечак убица је јуче у Специјалном суду у Београду потврдно одговорио на питање да ли хоће да сведочи, па је тако кривицу свалио на своје родитеље, а у једном тренутку су чак и лекари реаговали јер му се при сведочењу променила боја лица.

Иначе, 17. октобра се наставља суђење дечаку убици у Специјалном суду у Београду.

Гости јутарњег програма Курир телевизије који су изнели детаље, али и анализу самог суђења, били су Бранка Травица, новинар Црне хронике Курира, Дејан Милутиновић, председник Струковног удружења сектора безбедности и Снежана Репац, психолог.

Травица је јуче пратила сва дешавања у Специјалном суду, па се осврнула на сам почетак, односно када је дечак убица пристигао у ту зграду:

- Дечак се од трећег маја прошле године, након што је извршио масакр, налази у једној специјалној клиници, а јуче је први пут изведен због сведочења у кривичном поступку који се води против његових родитеља. Он је у колима Хитне помоћи био са психологом, то су наша сазнања, а са клинике је изашао око 15 до 9 часова, што је неких сат и 45 минута пре него што је суђење почело. Они су дошли у Специјални суд у Београду, наравно, у пратњи полиције, те ушли на трећи посебни улаз. Иначе, наша ексклузивна фотографија малолетног зликовца, коју је усликао фоторепортер Курира, била је након суђења. Ми смо из минута у минут пратили дешавања испред суднице, па смо имали незванична сазнања о томе шта се дешавало унутра. Суђење је трајало више од четири сата и није завршено, наставља се 17. октобра када би требало да га испитују родитељи жртава.

Репац је из психолошког угла објаснила да ли је заиста могуће да је претерана амбиција мајке успела да створи личност која је способна да уради овако нешто:

- Превелика очекивања могу да створе перфекционистичку црту, особу која има јак суперего, унесена та родитељска морална начела. Неко ко би тако живео би требало да буде преокупиран тиме да испуни те амбиције. Међутим, ако се одлучи да уради овакав чин, онда то њихово опхођење није уродило плодом, дакле такво понашање није сходно оном што је дечак убица учинио. Мало је то некомпатибилно. Постоји и онај трећи елемент оправдавања, пребацивања одговорности на њих за дело за које се терети, можда се информисао о елементима који би могли да оправдају неке проблеме, трауме и да се позива на одговорност родитеља, као да су деца детерминисана само понашањем родитеља, што наравно није тачно. Не могу да поверујем да је неко своје дете намерно и систематски за нешто планирао, у смислу да крене овим путем. Као да је постојао трећи фактор који је успео њега да одвуче да се то деси у таквој школи, у којој су деца надарена. То ми отвара многе спекулације.

С обзиром на то да је у превоз дечака убице било укључено више амбулантних и полицијских кола, Милутиновић се дотакао саме стратегије за реализацију транспорта:

- Први приоритет јесте да се заштити то лице, без обзира шта и како је учинило, он има гаранцију да остане жив и да се то заврши на судски начин. Спречава се било какво угрожавање безбедности како би се догодио тај судски процес до краја. Његова безбедност јесте јако битна како би се процес завршио, односно како би се установило како је до тога дошло, какве су околности, и тако даље. Мада, мислим да то никада неће бити кристално јасно, сматрам да је овде нека врста психопатије, па да му није ни био потребан неки велики повод или емоција. Он сада налази неке изговоре. Што се тиче мера безбедности јесте да се праве мамци, скретање пажње, тако да он може да се спроведе различитим трасама, начинима, средствима, како би се замаскирао долазак.

Извор: Србија Данас/Курир