Сузана Чикић о суђењу родитељима дечака-убице из РИбникара: "Нисам спремна да говорим о детаљима, али оно што могу да кажем..."

- Функционишем, али моја бол није мања нити ће бити. Када размишљам о својој будућности, не видим је јасно, тражим смисао и мислим да ћу га тражити док сам жива. Налазим га у свом послу, јер ако помогнем једној особи да боље функционише и буде задовољнија, онда имам разлог зашто сам још увек на овом свету - рекла је.

- Трудим се да радим добре ствари и да учествујем у овој организацији, јер не можемо да вратимо нашу децу. Не могу да вратим свог сина, али ако неким својим деловањем, размишљањем или апелом успемо да направимо бар један корак ка томе да овај свет буде сигурнији за децу, онда ћемо бити мирнији - изјавила је Сузана дрхтавим гласом.

Она додаје да кораци предузети од стране Министарства просвете нису донели значајне резултате.

- Предузели су неке мере, али оне не дају резултате. То значи да морамо нешто другачије да радимо. Ово је мој утисак након разговора са наставницима из различитих школа, родитељима који долазе код мене и слушањем деце, ми и даље имамо насиље међу малолетницима, нарочито међу децом од 13 или 14 година. Имамо родитеље који су некритични и спремни да се безусловно стављају у заштиту свом детету, што нас доводи у ситуацију да размишљамо о правима агресивне деце, а не о деци која се понашају адекватно – рекла је Сузана.

- Мој став је да граница кривичне одговорности код малолетника мора да се спусти. Оставила бих простора за озбиљну дискусију о томе, јер је важно да та граница буде узраст када је дете свесно последица својих поступака. Ту не би било места несмотрености. Није ми јасно која би та граница тачно била, али размишљајући као психолог, мислим да би то могла бити 12. година - рекла је Сузана.

Како каже, направљен је нацрт измене закона за лица са менталним сметњама, али је то стало из њој нејасних разлога.

- Знам да је било неких примедби од невладиних организација, али то је био нацрт који се могао унапредити. Тај закон омогућава смештај малолетника који почине овако монструозна дела у установу психијатријског типа. Дете које је способно да учини нешто тако озбиљно сигурно има неки проблем. На том проблему треба радити.

Сузана истиче да је најстрашнија ситуација у којој нема одговорних.

- Покушавам да будем фер и објективна, јер је ово озбиљна ситуација. Није поента да ли ће суђење трајати шест месеци дуже или краће, већ како ће се завршити. Оно што је страшно према садашњем закону је то да, за убиство десеторо људи, нема одговорних. То је тешко прихватљиво за нас родитеље. Јако је важно како ће се ово завршити, јер је то порука другим родитељима, друштву и деци. Због тога сматрам да је суђење требало да буде јавно. Нама родитељима су одузети телефони на уласку у суд, тако да ништа не може доспети у медије. А опет, информације излазе, тако да би било боље да је суђење отворено за јавност. Била бих за то да постоје камере, како бисмо чули тачне изјаве, без интерпретација - рекла је Сузана.

- Оно што могу да кажем јесте да је суђење било јако потресно за све - додаје мајка дечака и наглашава да ће бити тренутака када ће моћи да говори о детаљима из суднице.

- Он је тренутно смештен у психијатријској установи, а шта ћемо с њим у будућности? То је оно што морамо да уредимо у нашем закону. Не можемо ретроградно, али измена закона за лица са менталним сметњама би помогла да се осигура адекватан смештај. То се може применити накнадно. Поента је да имамо адекватне институције за особе које почине овакву врсту злочина. Није у реду лечити дете које је починило овакав злочин с децом која се лече од других менталних болести - каже она.

Србија Данас/Блиц