ЈЕЗИВА ИСПОВЕСТ ВОЗАЧА ТРАМВАЈА ИЗ РЕСАВСКЕ: Прогониће ме избезумљено лице пешака који је СТРАДАО!
Нагледао сам се свега за ових 25 година, колико возим у Градском саобраћајном предузећу "Београд", али оног јадног пешака никада нећу избацити из главе! Не дај боже никоме такву смрт. Кад сам ишао према њему, видео сам га онако избезумљеног. Направио је корак улево. У једном тренутку сам помислио да је успео да се спасе...
Овако прича Зоран Мелник Киза (55), возач трамваја на линији 12, који је у понедељак био учесник стравичне несреће на углу Ресавске и Крунске улице у Београду, у којој је погинуо Славиша Тешић (42).
Упркос трагедији која га је задесила, видно потресен, отворио је душу:
- Трамвајем сам се набио у ту зграду. Више пешака нисам видео и мислио сам да је успео да избегне возило. После неколико минута, једва сам смогао снаге да изађем напоље. Сео сам на прво седиште како бих дошао к себи. Онда сам видео њега, јадничка, како лежи. Оно је била сцена из хорор филмова. Ту ми је пао мрак!
ИСТРАГА О СМРТИ ТИНЕЈЏЕРА ИЗ ПЕЋИНАЦА: Пропуста нема, болесном дечаку није било спаса
Зоран каже да је страшно кад сте немоћни и не можете ништа да учините да избегнете незгоду.
- Свестан сам да нисам крив. И сви ми кажу да нисам крив! Али џаба. Кад видиш то и не можеш да спречиш... Читам данас о њему, о његовој породици. Видим да има ћеркицу од две године. Могу само да мислим како је њима. Много ми је жао тог човека - прича кроз сузе Мелник.
Трамвајџија каже да је била срећа у несрећи то што је понедељак био нерадан дан. Да се радило, улица би била пуна пешака, а трамвај путника. Наљутиле су га, каже, нетачне информације у појединим медијима да је тешко повређен. Због тога је његова породица сатима била у агонији.
- Ћерка Ивана једва је успела да преко кол-центра ГСП-а добије мог шефа, који јој је објаснио да сам добро. Мајка само што инфаркт није добила - прича саговорник. - Колена ме боле, ноге су ми модре и натечене и једва идем. И врат ме боли, али све ће то проћи. Био сам пун стакла кад су ме довезли у Ургентни центар, а кад сам скинуо дуксерицу - свуда се расула срча.
Зоран, како каже, и сада убеђује себе да ће моћи да седне у трамвај кад се врати с боловања.
- Не знам у каквом ћу психичком стању бити. Замолићу шефа да месец дана будем у гаражи на паркирању, док се не вратим на своје. Мада, некада је боље да човек ради, да не би мислио о ужасу кроз који је прошао - прича Мелник.
Повредили су га и коментари који су грађани остављали на друштвеним мрежама, где су сви одмах њега оптужили за незгоду.
Ауто ударио девојчицу (15) на Бановом брду: Хитно превезена у Ургентни!
- Увек су возачи криви за све! Људи немају појма, не знају шта је трамвај, градски саобраћај - рекао је Зоран. - Не знају да пуних осам сати морамо да будемо потпуно концентрисани, да пазимо на све. И на пешаке који прелазе где хоће, на возаче који возе по шинама, скрећу где и како стигну, о нашој вожњи и пуницима у возилу ...
Београд је, каже трамвајџија, пребукиран возилима и нико не поштује саобраћајне знаке.