Јоца Амстердам излази на слободу?! Осуђен на 15 година, али сада има НОВИ ПЛАН
Памтим га као мирног и повученог дечака, који се више дружио са девојчицама него са дечацима - каже Јоцин школски друг
Сретен Јоцић звани Јоца Амстердам (55), који издржава казну због оптужбе да је наложио и платио убиство Горана Марјановића званог Гокси Бомбаш, могао би идуће године да затражи условни отпуст.
Прочитајте и:
Јоцић је најпре био осуђен на 15 година затвора као налогодавац убиства, али је већ одлежао шест, тако да би српски и европски дон, како га многи зову, могао ускоро да удише свеж ваздух!
- Пошто је Јоцићу Законом о амнестији из 1995. године казна смањена на 13,5 година, он би могао да затражи условно пуштање на слободу. По том закону је важила одредба да после издржане половине казне постоји могућност за условни отпуст ако се затвореник добро влада - каже саговорник.
Јоцић је осуђен јер је двојици полицајаца наложио и платио да убију Горана Марјановића званог Гокси Бомбаш. У кафићу Спортског центра „Олимп“ у Београду 18. јула 1995. убијени су Гокси Бомбаш и његова девојка Марија Ђорђевић. Првобитну казну затвора од 15 година служи од 28. децембра 2012. године.
Јоцић је, наводно, био у сукобу са Милорадом Луковићем Легијом, па се спекулисало да се командант ЈСО 2004. предао у страху од Јоце Амстердама. То је касније демантовано, а он и Легија су сада комшије у „Забели”. Прича се да је често мењао цимере, јер су се они жалили на вербалну тортуру, говорећи да је он непрекидно причао о себи и својим плановима!
- Јоцини цимери су прво са великим одушевљењем прихватали да буду с њим у ћелији. Ипак, одушевљење би кратко трајало, јер нико од њих није издржао дуже од три месеца. Њихове молбе су се сводиле на то „да ока не могу да склопе” јер Јоца прича као навијен! Једни су добијали премештај у друге ћелије, али је због мањка простора неко увек морао да буде његов цимер! - причају извори из „Забеле”.
- У међувремену је био у притвору, од 27. априла 2009. до 28. децембра 2012, као окривљени у случају убиства власника хрватског недељника „Национал“ Иве Пуканића и његовог сарадника Нике Франића, али је ослобођен кривице. Не одустаје од тога да му се и тај притвор урачуна у казну коју је добио за наручивање убиства Гоксија Бомбаша, што раније није прихваћено - каже саговорник.
Јоцић је затражио и да му се због притвора у случају „Пуканић” исплати одштета од 60 милиона динара, па је одлучио да тужи Србију због незаконитог притвора. Трговац драгуљима, како је себе представљао, и тада се упустио у трговину са државом.
- Преко адвоката је државним органима упутио захтев о евентуалном судском поравнању, о чему треба да одлучи Министарство правде - наводи извор.
Да би прекратио затворске дане, Јоцић је основао странку, коју је најпре назвао Српска осуђеничка листа, а касније ју је прекрстио у Покрет за правду и достојанство, што му је био слоган партије. Чак је на парламентарним изборима пикирао и фотељу тадашњег председника Томислава Николића, али није успео да сакупи 100.000 потписа због исувише кратког рока.
Јоца је из затвора декламовао да програм партије обухвата борбу за већа права осуђеника, бољи третман затвореника и њихових породица.
- Тражи да се затвореницима обезбеде чешћи одласци у такозване љубавне собе, на шта засад имају право једном у три месеца - каже извор близак Јоцићу.
О томе колико је самоуверен говори и чињеница да је спреман да прегази и неке „комби партије”, па чак и да преговара са коалиционим партнерима.
- Он не жели да се бори против садашње власти, нити да буде опонент некој партији. На оснивање партије га је подстакло искуство из затвора у Холандији, у којем су робијаше посећивали политички функционери - рекао је раније његов адвокат.
Да ли се и овог пута шегачи, није открио, али је на суђењима у Специјалном суду увек правио шоу и појављивао се чак са турбаном на глави. Дане проводи у строго чуваном делу „Забеле”. За себе каже да је „сељак из Велике Крсне и легални дилер драгуља и оружја”. Истиче да говори осам страних језика, да је живео у Кини, Тајланду, Сирији, Русији...
Супруга Вера Милосављевић са ћеркама редовно одлази мужу у посету.
- Његов отац Живомир се редовно распитује за њега, али га не посећује, јер је пре око месец дана смештен у старачки дом. Породичну кућу у Великој Крсни чува и обилази Вера - кажу мештани.
Тврди да му је „све напаковано”, а у затвору воли да гледа емисију „Знање имање". Мештани Велике Крсне код Младеновца кажу да је Јоца био солидан ђак.
- Памтим га као мирног и повученог дечака, који се више дружио са девојчицама него са дечацима. Старија сестра Рајна, удата у Сплиту, била је дрчнија од њега, бранила га је од јачих, старијих дечака - рекао је Јоцин школски друг.
Мештани су открили да потиче из угледне трговачке породице и да као дете није правио несташлуке. Испричали су да је ишао у Цркву Рођења Пресвете Богородице у Великој Крсни, што није било уобичајено у оно време, и да је због тога добијао чврге од учитеља. Школовање је наставио у Средњој угоститељској школи у Гроцкој и завршио за конобара. Потом је отишао у Југословенску народну армију и тамо се од финог детета из добре куће преобразио у Јоцу Амстердама.
- Сретен је из богате породице наклоњене четничком покрету и због тога је имао проблема у војсци. Служио је док је Тито био жив, па је имао лошу карактеристику. Из касарне у Словенији је побегао у Аустрију. Прича се да га је тамо, наводно, врбовала Државна безбедност, али не знам...
Временом је прекинуо односе са свима из Крсне, осим с породицом. До 1994. је редовно долазио, али га од тада нема. Сећам се када му је умрла мајка Мара, у време инфлације, да је свима који су дошли на сахрану обезбедио по канту горива јер бензина нигде није било - рекао је један Сретенов познаник.
Добио је име по деди, а мештани Велике Крсне су га доживљавали као реинкарнацију Робина Худа и о њему имају само речи хвале.
- У његовом послу се знају правила игре! Никоме он не отима и не пљачка никога. Кад га видите, помислили бисте да је диригент бечке филхармоније! Толико је фин и има добре манире - казао је раније један мештанин Јоциног завичаја.
Европски суд за људска права у Стразбуру прихватио је Јоцићеву тужбу због повреде права на правично суђење у поступку за подстрекивање на убиство Гоксија Бомбаш. Његов адвокат је тада рекао да се у већини европских земаља подразумева да се свако лишавање слободе урачунава у казну.
