Када сам изашла из воде, видела сам његову косу, а онда је нестао у Дунаву: Исповест Александре (12) коју је спасао ДЕДА ИНВАЛИД кида срце
Желели смо да пецамо, па смо дошли на прву пешчану плажу Ада у Белегишу. Деда је предложио да идемо на шпиц... Не знам како смо изненада упали у дубоку воду. Загрлила сам га, јер не знам да пливам, али смо почели да тонемо.
Овако је за своју душу отоврила 12-годишња Александра Јовановић из Белегиша, присећајући се трагедије која се догодила на Дунаву када је почела да се дави, а из Дунава је изгурао њен деда, иначе човек са инвалидитетом који није имао једну руку.
- Сећам се да ме је деда гурао ка обали док сам безуспешно покушавала да ногама напипам дно. Плакала сам и говорила: Деда, помози ми, помози... Он је одједном нестао, а онда се опет створио испред мене. Гурао ме је том својом једином руком, и ја сам некако стигла до обале - сећа се мала Александра.
Срећом, дете је успело да се спасе из реке, али њен дека, њен херој није.
- Када сам изашла из воде и осврнула се, на површини воде сам видела само његову косу. Потом је нестао у Дунаву. Мој деда Миле је умро да бих ја живела!
- Када сам испливала на обалу, није ми било добро, видела сам неке људе, они су позвали тату, Хитну помоћ и полицију. Деда је био добар, много сам га волела, а и он мене... - говори Александра тихо, са бескрајном тугом у гласу.
Несрећни Милорад Јовановић био је инвалид, није имао једну руку, али је упркос хендикепу од моћног Дунава отео унуку. За себе није имао снаге. Његово тело рониоци Жандармерије пронашли су тек дан касније. А мештани Белегиша, готово пола године после ове драме, још причају о његовом подвигу!
НАПАД У БЕОГРАДУ: Младић (18) избоден на Студентском тргу
- Како су упали у дубоку воду, нико од нас ни данас не уме да објасни. Био је добар човек. То доказује и његова жртва. Нека почива у миру! - каже његов комшија Илија.
- Жао ми је што се ово догодило - додаје његов пријатељ Ђорђе. - Памтићемо га по добром, био је весео, добродушан, чврст... Увек би се нашао да помогне онима којима је помоћ била потребна. Зашто је све тако морало да буде, ни данас ми није јасно.
