Како ја то да преживим? Нек ме живог закопају, да не гледам то: Потресне речи из куће настрадалих ОЦА и ЋЕРКЕ

Медицинска сестра Светлана М., која је у удесу, у којем су јој погинули ћерка Н. М. (10) и супруг Драган (39), задобила тешке телесне повреде, успешно се опоравља и њено здравствено стање је стабилно. До несреће је дошло када се возило марке "пасат", у којем је ова породица била, сударило са теретним камионим новосадских регистарских таблица.

Одмах после удеса обављено је алкотестирање возача камиона и утврђено је да није имао алкохола у крви. Истрага ће показати како је дошло до директног судара путничког аутомобила и теретњака.

- Ништа не може да ми је врати, ништа. Моја душа, зашто, Боже, зашто на овај начин, зашто... Ништа нисам могла да урадим да их спасем, свима сам помогла и многе сам животе спасила, њима нисам могла да помогнем - говорила је гушећи се у сузама Светлана.

Због повреде у удесу, једна рука јој је у гипсу, а по лицу су видљиви подливи и хематоми, али је јуче пуштена из болнице у Прокупљу. У дом ове угледне породице у селу Глашинац код Житорађе јуче су стизали рођаци и пријатељи да изјаве саучешће, потресени невишеном трагедијом. Деда од страдале девојчице и Драганов отац Радисав, гушећи се од бола, плакао је и једва причао.

- Шта ми вреди, шта да кажем, како да преживим ову трагедију, пријатељу мој? Овакве лепоте ја да сахраним у овим годинама. У њених 11 година ја да гледам да дете иде под земљу. Шта сам ти, Боже, скривио да ми узмеш овакве лепоте - јецао је Радисав.

- Ње било јутра да ме Н. не поздрави: "Добро јутро, дедо, да ли си пио кафу". Била је одличан ђак, дете за пример, најбоље дете у околини. На свим такмичењима прва места је освајала. Па га је Бог надарио да га узме у 11-ој години живота. Па коме је она воду замутила, пријатељу мој? Како ја то да преживим? Сад када би могли живог да ме закопају, да ме нема, само да не видим, да не гледам ово. Како ћу ја то да преживим? Како ћу ја моју децу да дочекам, не знам - прича неутешни Радисав.