КАКО ЈЕ БЕОГРАДСКО ПОДЗЕМЉЕ ПОСТАЈАЛО СВЕ СВИРЕПИЈЕ? Од "ферки" и сачекуша до Вељка Беливука (ФОТО)
Многи познаваоци прилика на београдском асфалту тврде да су ти злочини много блажи од онога што су чинили Беливук и његова група.
Београдско подземље, из године у годину, постајало је све бруталније и свирепије. Од такозваних ферки осамдесетих дошло се до монструозних злочна и "кланице" Вељка Беливука и његове групе.
"СВЕ ШТО БИ ОД МЕНЕ САЗНАО О СИНУ, ПРЕНОСИО БИ КРИМИНАЛЦИМА" Овако је Сања открила да је њен син нова Беливукова жртва (ФОТО)
"ТИ СИ КРИМИНАЛАЦ, А НЕ ШЕРИФ" Како је београдска полиција стала на пут Аркановом бахаћењу
КРЕНУО У ГРАД ДА СЕ НАЂЕ СА СЕСТРОМ И ОД ТАДА МУ СЕ ГУБИ СВАКИ ТРАГ: Како је Вељина банда убила Николу Митића?
Саша Крајнц, која се деведесетих дружила са готово свим виђенијим момцима београдског подземља и аутор две књиге на ту тему "Краљица тротоара" и "Срце иза решетака", прича о том времену.
- Било је то време Љубе Земунца, Гишке, Ћенте, Џамба... Све сами боксери. Организоване су тада "ферке", заказане туче, после којих су сви заједно ишли на пиће. Фер време, фер туче, и то углавном око борбе за територију или због неке девојке. Прво је 1986. године убијен Љуба Земунац. Мислим да се од тада много тога променило, али прекретница је било убиство Ранка Рубежића 1985. године, прво из заседе у Београду, после кога је дошло до поделе града и сви су се борили за територију - прича Саша Крајнц.
Према њеним речима, злочин од кога је почела серија крвавих обрачуна деведесетих било је убиство Андрије Лаконића 1990. године у чувеној дискотеци "Нана" на Сењаку. Пуцњава у "Нани" отворила је Пандорину кутију, распламсала сукобе између републичке и савезне полиције, али и разоткрила везу безбедносних служби са криминалцима.
- Јавна тајна је била да су сви они радили за ДБ. Убијали су за државу по свету да би им се у Југославији опраштала мања кривична дела. После "Нане", пуцњаве и убиства из "сачекуша" били су редовна појава на београдским улицама. Уследио је нестанак Џамба, забележена је и серија Магдиних злочина, али најмонструозније убиство у Београду деведесетих било је убиство трочлане породице у Похорској улици. Деведесетих никад нико није случајно убијен. Није било колатералне штете. Циљане су мете - објашњава Саша Крајнц.
Посредник у отмици
Мада је "земунски клан" оптужен за велики број отмица и убистава, многи познаваоци прилика на београдском асфалту тврде да су ти злочини много блажи од онога што су чинили Беливук и његова група. Отмице појединих, махом познатих бизнисмена завршаване су откупом, у чему је посредовао Милорад Улемек Легија. Кад би добили новац, отете су пуштали. Тако није било са отетим криминалцима, које су убијали.
- Они су оптужени за серију отмица и разна убиства, али нису били толико сурови као Вељко Беливук и његова група. Ово за шта се терете Беливук и 29 других оптужених више је него свирепо и монструозно. Немам речи да опишем ту кланицу. Језиво - прича саговорник из Тужилаштва.
Неки од гангова деведесетих прерасли су касније у организоване криминалне групе које су се крајем деведесетих и почетком двехиљадитих бавиле продајом дроге и оружја, отмицама и убиствима.
Најпознатија организована криминална група тог времена био је "земунски клан" за чијим члановима је била расписана потерница по убиству премијера Србије др Зорана Ђинђића 12. марта 2003. године. Као вође "земунског клана" означени су Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум, а масовну групу, поред осталих, чинили су и Милорад Улемек, Звездан Јовановић и други припадници "црвених беретки", касније оптужени за убиства премијера Ђинђића, отмицу и убиство Ивана Стамболића, злочин на Ибарској магистрали и друго.
