КЉУЧНА УЛОГА У АРКАНОВОМ УБИСТВУ! Мање познати детаљи сурове ликвидације: Око му је било затворено, зуби избијени

Елитни београдски хотел "Интерконтинентал" (данас "Краун плаза"), 15. јануара 2000. године био је поприште крвавог обрачуна у коме су убијени Жељко Ражнатовић Аркан, Миленко Мандић и Добросав Гаврић. Улаз хотела одиграо је кључну улогу. Кроз ротирајућа врата ушле су жртве, кроз иста врата касније је ушетао Добросав Гаврић, испред тих врата чекали су га саучесници, кроз иста врата изнет је смртно рањени Аркан. Од тог момента више ништа није било исто.

У претходне 22 године хотел је променио име и власника, хол у коме се догодило троструко убиство је реновиран, сепареа у коме су седели ликвидирани пријатељи више нема, промењена су и врата, али су остала ротирајућа.

Убиство Жељка Ражнатовића Аркана и даље интригира јавност. Ко је прави налогодавац ликвидације званично се још не зна. Тог 15. јануара 2000. године, испред “Интерконтинентала”, данашње "Краун плазе”, у 17.05 стала су два аутомобила. Из "опел калибре" изашли су Драган Николић Гаги и Милан Ђуричић Мики, који су одраније били познати полицији.

Из другог возила марке "голф" изашао је Зоран Николић Пегла, као и припадник Друге чете Првог батаљона полицијске бригаде СУП-а Београд Доброслав Гаврић. Руковали су се са Арканом, изљубили са Мандом и кренули ка степеништу које је водило ка хотелским салама за банкет.

Гаврић је сео у други сепаре, неколико метара иза леђа Аркану. Минут касније, Гаврић је устао од стола. Испод капута је извадио пиштољ ЦЗ 99. Три метка испалио је Аркану у потиљак, а један га је погодио у око.

Изрешетани за 10 секунди

Аркан, Мандић и Гарић изрешетани су у року од свега десет секунди, а можда и у краћем интервалу. То је утврдио судски вештак балистичар, који је навео да је у том року било могуће испалити девет пројектила, са колико су погођени Аркан и пријатељи.

На под хола у “Интерконтиненталу” падале су чауре, чаше, шоље и флаше, а гости су залегли, склањајући се од рафалне паљбе.

Арканова супруга Светлана Цеца Ражнатовић је са Звонком Матеовићем Мишкином седела у бутику њене сестре Лидије 20 метара од сепареа у коме је са пријатељима седео Аркан. Они су попуњавали тикете за спортску кладионицу, па је Ражнатовић раније рекао Цеци да са Матеовићем оде у бутик.

Добросав Гаврић Гавра раније је ушао у хотел и сео у сепаре окренут леђима оном у ком су седели Ражнатовић, Мандић и Гарић. У једном тренутку Аркан се окренуо и погледао Гаврића, са којим се леђима додиривао. Наставио је мирно да седи са пријатељима.

Гаврић је, после убиства, кренуо да изађе на ротирајућа врата, и то полако, без трчања. Из бутика је истрчао Звнко Матеовић. Имао га је на нишану и покушао да опали, али му је заковао пиштољ. Цеца је из своје торбе тада извадила пиштољ "валтер PPK" 7,65 милиметара и бацила му га. Он је са те даљине погодио Гаврића тачно испод панцира. Оштетио му је неке нерве око кичменог стуба и он је пао. Утрчали су Гаги Николић и Зоран Николић Пегла и извукли Гаврића кроз врата држећи га испод пазуха. Унели су га у ауто који је возио Питулић из интервентне екипе и отишли у Лозницу код приватног доктора.

Цеца и Лидија вукле Аркана

Полиција је на лице места дошла брзо, али не и Хитна помоћ. Цеца и Лидија су, плачући и молећи за помоћ, вукле Аркана до излаза хотела. Цеца је затим покушала да наговори једног полицајца да службеним возилом одвезе Аркана до болнице. Одбио је, јер није имао допуштење од претпостављеног. Коначно, Аркан је аутом BMW prebačen у Ургентни центар. Тамо је и званично проглашен мртвим.

Тешко је рањен у 17.05, а 15 минута касније примљен је у Ургентни центар. Упркос напорима лекара да га спасу, умро је у 18.45 на операционом столу.

Светлана Цеца Ражнатовић је у свом сведочењу на суду изјавила да су њеном супругу зуби били избијени и да је у последњим тренуцима искашљавао крв.

- Притрчала сам сепареу и угледала згрушану крв на Жељковом левом оку које је било затворено. Зуби су му били избијени, а кад сам га протресла, почео је да кашље и избацује крв из уста. Манда је седео сагнут и крварио је из ока и уста, а Гарић је лежао поред сепареа држећи се за стомак и јецао: "Јој, јој". У једном тренутку чула сам Звонка Матеовића како виче: "Спусти пиштољ!" Окренула сам се и угледала младића у жуто-тегет јакни како диже пиштољ са пода. Никада га више нисам видела - сведочила је она у судници.

Мики убијен, Пегла умро

Од актера злочина у "Интерконтиненталу" данас су живи једино Добросав Гаврић Гавра и Драган Николић Гаги, док је Милан Ђуричић Мики убијен, а Зоран Николић Пегла преминуо је од сиде у затвору.

Добросав Гаврић је 2006. године побегао из Србије. Ухапшен је крајем 2011. у Јужноафричкој Републици, али не по потерници Србије. Гаврић је у Африци наставио да се бави криминалом, па је ухапшен као возач афричког краља подземља Сирила Бика, који је убијен у марту 2011. Гаврићев идентитет није одмах откривен (полицији се представио као Саша Ковачевић), и он је најпре пуштен из притвора. Убрзо је поново ухапшен због поседовања кокаина и тада је утврђено да се ради о Аркановом убици. И даље се налази у затвору у Африци, јер ЈАР одбија већ годинама да изручи Гаврића Србији како би се ставила тачка на злочин у "Интерконтиненталу".

Драган Николић Гаги побегао је са изрицања пресуде на поновљеном суђењу за троструко убиство у "Интерконтиненталу", али је касније поново ухапшен и издржава казну у пожаревачкој "Забели".

Милан Ђуричић Мики са њим је побегао из земље дан уочи изрицања пресуде за Арканово убиство, али се у њу вратио да му буде вечна кућа. Убијен је 24. априла 2018. у Јоханесбургу. Кремиран је и сахрањен у Лозници.

Пресуда за троструко убиство постала је правоснажна у децембру 2007. године. Тадашњи Врховни суд је Добросаву Гаврићу казну од 30 година затвора, коју му је изрекао Окружни суд, повећао на 35 година. Потврђена је и првостепена одлука којом су Милан Ђуричић и Драган Николић били осуђени на по 30 година.

Радио за ДБ

Своју дугу и успешну криминалну каријеру Жељко Ражнатовић почео је када је са 20 година илегално емигрирао на Запад. Узео је надимак Аркан, по стрип-јунаку. Као оружани пљачкаш осуђиван је или оптуживан у Белгији, Холандији, Шведској, Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Италији. За само четири месеца починио је18 пљачки у Шведској и дигао око 87.000 круна, велике паре у то доба. Затворен је у Белгији 1974, одакле је побегао 1977. Поново је ухапшен у Холандији 1979. и поново побегао 1981. године. Био је рањен у сукобу са полицијом. Прошао је кроз десетине европских затвора, укључујући и онај у Схевенингену. Ражнатовић је био на Интерполовој листи 10 најтраженијих криминалаца.

Према наводима Службе државне безбедности из Србије од 7. јануара 1991. године, Ражнатовић је починио прву крађу са 12 година. Са 14 година је први пут починио силовање, после чега су следила многобројна разбојништва и отмице, као и робијање у малолетничким домовима и затворима. Његов велики пријатељ био је Стане Доланц, тадашњи шеф тајне полиције комунистичке Југославије и блиски Титов сарадник. Ражнатовић је за ДБ радио као убица, а вероватно је по задатку и отишао на Запад. Посао му је био да спроводи атентате над терористима, политичким емигрантима и противницима владајућег политичког режима. Течно је говорио енглески, француски и италијански, а познавао је немачки, шведски и холандски.

Вратио се у Југославију 1981. и новембра 1983. двојица полицајца су му упала у кућу с намером да га ухапсе. Ражнатовић је успео да их рани пуцњима из пиштоља, што га је одвело у затвор. Међутим, два дана после тога пуштен је из притвора. Јавности је постао познат као један од вођа "делија", навијача ФК Црвена звезда.

Ухапшен је 29. новембра 1990. године у Двору на Уни и после шест месеци затвора, иако је осуђен на 20 месеци, под до данас неразјашњеним околностима, пуштен је из загребачког затвора и вратио се у Београд. То је изазвало велику пажњу јавности и спекулисало се да је у ствари побегао или да га је ослободио Фрањо Туђман по наговору Гојка Шушка и Јосипа Манолића, приставши на понуду из Србије да га пусти у замену за милион марака.

Оснивање СДГ

По Ражнатовићевој тврдњи, 11. октобра 1990. године у манастиру Покајница са групом пријатеља и вођа "делија", укупно их је било 26, основао је паравојну формацију Српска добровољачка гарда, познату и по имену "Арканови тигрови". На почетку рата у Хрватској, крајем 1990. године, основао је центар за обуку у Ердуту и његови "тигрови" су учествовали у ратним операцијама у Вуковару. Већ крајем 1991. године, припадници те паравојне формације преселили су се из Славоније у Босну, где су наводно учествовали у протеривању муслиманских цивила из Зворника и Бјељине.

Аркан је имао и кратку политичку каријеру. На изборима 1992. године, као независни кандидат, био је посланик Скупштине Србије, а непосредно пред изборе 1993. године основао је Странку српског јединства, која није освојила ниједан скупштински мандат.

Купио је 1996. године нижеразредни клуб ФК Обилић, који је 1998. постао шампион државе. Такође је био председник фудбалског клуба Приштина.

Крајем прошлог века, неки западни медији су тврдили да имају доказе о ратним злочинима које је Аркан починио у сукобима на територији бивше Југославије, али он је упорно негирао све те оптужбе.

Демантовао је и касније тврдње појединих домаћих медија да се припрема за преговоре са Хашким трибуналом, чији је главна тужитељка Луиз Арбур, 31. марта 1999. године, обелоданила да је још у септембру 1997. подигла оптужницу против Ражнатовића.

О мотивима и правим наручиоцима његове ликвидације и данас се нагађа. Помињу се новац од трансфера фудбалера, рекет, хашка оптужница, која се наводно "смешила" Ражнатовићу, сукоб са Слободаном Милошевићем и блискост са појединим опозиционим лидерима, посебно Зораном Ђинђићем. Ипак, као разлог његовог смакнућа не може да се занемари ни Арканова наводна повезаност са убиствима "виђенијих" људи српског подземља.

Много је и данас недоумица у вези са злочином у хотелу "Интерконтинентал", али оно што је чињеница је да је то променило све. Београдско подземље кренуло је у сасвим другом правцу, уследила је серија ликвидација, а жртве су често били припаднци Ражнатовићеве СДГ. Убијани су и други људи из криминалног миљеа, добили смо "земунски клан", а данас се "боримо" са Беливуком и његовом "војницима" и њиховом "кланицом" у Ритопеку.