УВЕК БИО НА ИВИЦИ, ИДОЛ МУ ЈЕ БИО ЉУБА ЗЕМУНАЦ! Ово је човек кога је Кристијан јавно прозвао (ФОТО)
Зоран Киза Манојловић један је од легенди "београдског асфалта".
Кристијан Голубовић недавно је јавно прозвао браћу Манојловић, Буцу и Зорана, тврдећи како их је тукао сто пута. Голубовић је тиме одговорио на наводе које је о њему изнео Буца Џамбас, тврдећи да ожиљци које има Кристијан по стомаку нису настали у некој тучи, већ је он сам наводно тражио да га друг исече како би деловао опасније.
Travelland вас води у Грчку: ХОТЕЛИ 4*, 5* од 560€ за 7 полупансиона
КАРАМБОЛ У БОРУ: Тројица осумњичена да су крали бакар, напали раднике обезбеђења, а онда и полицајце
МАРЕ МЕСАР ГА ЈЕ ЗВАО "ЋАЛЕ" Шкаљарац који је доводио жртве на клање у Ритопек од Миљковића тражио САМО ЈЕДНУ СТВАР
У интервјуу који је разбеснео Кристијана, помиње се и Зоран Киза Манојловић, инаће Буцин млађи брат. Буца је у том интервјуу рекао да је управо Киза био тај који је тукао Кристијана.
За оне који не знају, Зоран Манојловић је био светски шампион у боксу у тешкој категорији у верзији ВБН.
- Отац ми се бавио боксом, боксовао за клуб "Милиционер". Он је ту љубав према боксу пренео и на мог старијег брата. Они су волели бокс, а ја баш и не. Увек недељом када је био дечији програм ја нисам могао то да гледам јер је био и бокс па су то они гледали меч а ја одлазио у собу да читам књигу. Мрзео сам бокс тада више него ишта - испричао је Манојловић у једном од ретких интервјуа.
Причао је тада да, када је он одрастао, то било време фер туча.
- Ја никад нисам одступао, волео сам и ја да се побијем ко клинац. Тад још нисам био бокесер. Од жестоких момака ми је идол био Љуба Земунац. Сви су причали како је био јак и опасан. Нисам никад упознао Љубу али сам много слушао о њему - рекао је чувени Киза.
- Као клинцима нама је главно било да идемо на базене да се купамо и да се шепуримо - испричао је Манојловић.
- Онда је дошао Јован Џакула, знао сам га само из виђења. Знао сам и да је био познати боксер. Онда је он дошао код нас и рекао нам - момци од септембра правим школу бокса, нећу сваког да доведем, а ја хоћу вас храбре. На крају сам од свих нас само ја отишао код њега на бокс, иако у првом тренутку то нисам желео - рекао је он.
После једног инцидента на аутобуској станици Киза Манојловић је решио да уђе у салу и да почне са тренинзима.
- Ја сам у то време важио за неког мангупчића. Враћао сам се са базена, и оно дечије кад се побијеш што те неко гледа. Побијем се са једним на станици. То додуше и није била туча јер он није умео да се бије. Кренуо на мене испред аутобуске станице и ту ме ухватио. Ја се гурао са њим и одгурнем га од себе. Он је пао, а онда отишао пар корака од мене. Ја сам узео оне његове папуче и гађао га њима. Да је знао да ме гурне ја нисам могао да стојим на ногама. И рекох себи - ти си као неки Киза а да дозволиш да те пребије неки индијанац. Е од сад идем да тренирам - рекао је он.
Истакао је да му је спорт много значио у животу.
- Сигурно бих био с оне друге стране закона да није било спорта. Увек сам био на ивици. Вишак времена сам увек трошио на спорт - рекао је Киза.
На Фејсбук групи "Легенде деведесетих" стоји да је Зоран Киза Манојловић рођен 1967. У време када је освојио светску титулу био је висок 184цм и тежак 118 кг (подаци са мерења пре тог меча).
Имао је 184 меча од којих је победио 160 пута (40 пута нокаутом), изгубио је 24 пута, махом на почетку каријере. Завршио је вишу тренерску школу и 2003. стао на чело Боксерског савеза Црвена Звезда као председник.
И Киза и Буца се појављују у филму "Видимо се у читуљи", Буца је причао, а Киза се појављује у кадру са Михајлом Дивцем, својим добрим другом. Иако из различитих крајева, Киза са Звездаре, а Дивац са Новог Београда, били су пријатељи које је зближила љубав према боксу.
- Причало се да су Киза и Качар помогли младом Шљуки да изгради име на Звездари. То се променило када се Шљука окренуо против свог "шефа" Качара. 1988. њих двојица су отишли у Булевар краља Александра да покупе "пазар" у радњама које су рекетирали. Због неке ситне чарке, Шљука је потегао "кратеж", који је крио испод јакне (а носили су га ради "убеђивања" непослушних власника радњи), и отпозади пуцао Качару у ноге. Њему је због тога ампутирана једна нога до колена. Остао је тежак инвалид и љути противник Средоја Шљукића. Качар је, после скоро двогодишњег опоравка, са штакама под рукама и "зољом" на рамену, кренуо да му се свети. Неколико пута му је правио сачекуше. Једном је "зољом" пуцао на дискотеку "Таш" коју је овај тек био закупио. Други пут га је на Звездари, такође са "зољом" на рамену, пресрео, док се возио својим "поршеом", али је Шљука искочио из аута и побегао кроз звездарску шуму - стоји у групи "Легенде деведесетих".
