Крвави поход у Футогу! Цела породица убијена због ПАРА, Ивана (3) Упуцао на ноши - несвакидашњи детаљ открио монструма (ВИДЕО)
Злочин који је запрепастио и најискусније полицијске истражитеље расветљен због несвакидашњег детаља
Борислав Чолић умро је у 52. години у затвору Падинска Скела крај Београда, где је служио казну затвора од 40 година због стравичног злочина који је починио у Футогу 1997. године. Злочин је био такав да за Чолићем нико није жалио, а цео случај је расветљен управо због качкета од ког се није одвајао.
У марту 2020. године група робијаша враћала се са вежбања у затвору Падинска Скела крај Београда. Једном од њих је позлило, изгубио је свест и срушио се. Помоћ су покушали да му пруже други затвореници, лекари из затвора, позвана је и Хитна помоћ. Сви напори били су узалудни, на крају су могли само да констатују смрт Чолића, који је умро у 52. години. Парадоксално, обдукцијом је утврђено да је човек, за кога су многи мислили да нема срце, преминуо од срчаног удара.
"РЕКЛИ СУ, АКО ИМ СЕ НЕШТО ДЕСИ ДА СПРЖИМ АПАРАТЕ" Откривено ко је човек који је уништио доказе са Скаја, данас очи у очи са Вељом Невољом (ВИДЕО)
МАСОВНА ТУЧА ДВЕ ГРУПЕ МЛАДИЋА! Све је почело на раскрсници, настао ХАОС, побегли пре него што је дошла полиција, има повређених!
ЛЕКАРИ СЕ БОРЕ ЗА ЊЕН ЖИВОТ! Стравична несрећа у Новом Пазару, жена тешко повређена!
Питање је да ли су други затвореници знали шта је Чолић урадио када се срушио, јер да су знали, вероватно му не би пришли, јер је учиинио оно чега се и окорели криминалци гаде – убио је дете.
Кошмар је почео 21. фебруара 1997. године у новосадском насељу Футог. Чолић, родом из Хрватске Костајнице, учесник ратова на просторима бивше Југославије, решио је да преокрене своју срећу и да се обогати преко ноћи. Сазнао је да породица Смиљанић добростојећа и решио је да им отме новац, по сваку цену. Са собом је понео једно од омиљених оружја зликоваца тог времена, аутоматски пиштољ "шкорпион" са пригушивачем. На ратишту је научио да добро барата тим оружјем малог калибра и малог габарита, које је могло лако да се сакрије испод јакне.
Убица је позвонио, а врата му је отворио глава породице, Добривоје. Чолић је одмах пуцао у њега, није ни покушао да му запрети, да га веже, примора да каже где држи новац, да га поштеди.
Чувши буку на улазу, појавила се и Добривојева супруга, Миомирка, али није стигла ни да реагује, јер је убица и у њу испалио неколико метака из "шкорпиона" и ликвидирао је на месту.
Убица је потом ушао у дневну собу. Тамо је затекао трогодишњег Ивана, који је седео на ноши. Пуцао је и у њега и убио га.
Преметачином је пронашао оно што је тражио и отишао, оставивши за собом побијену породицу Смиљанић. Према речима оца убијеног Добривоја, плен је износио 100.000 тадашњих немачких марака, што је за оно време била импозантна сума.
Чак су и прекаљени полицајци, који су деведесетих видели све и свашта, били згрожени злочином у Футогу. Кренула је потера за починиоцем.
Доушник из подземља
Помоћ полицији је стигла од доушника из подземља, који је навео да је Борислав Чолић особа која је побила трочлану породицу у Футогу.
Посао је олакшало што се Борисав Чолић већ налазио у полицијским рукама, био је у затворској ћелији због других кривичних дела. Инспектори који су ислеђивали Чолића били су сигурни да је то "њихов човек", али требали су им докази, од оружја којиме је злочин почињен, до признања осумњиченог. То није био лак задатак, испоставило се да је Чолић "тврд орах".
- Смењивали смо се у испитивању, један полицајац га је испитивао, други је одмарао. Покушавали смо да га уморимо и наведемо да направи неку грешку, да се ода. Он је био невероватно издржљив и није губио концентрацију. У једном тренутку смо се међу собом договарали шта даље да радимо и нисмо обраћали пажњу на њега. Онда смо схватали да он стојећки спава, леђима наслоњен уза зид. Можда је "украо" десетак минута, али када смо наставили испитивање, био је потпуно свеж, као да је сатима спавао. Вероватно му је ту помогло ратно искуство - причао је својевремено полицијски инспектор који је радио на случају.
Ипак, на крају је помогла психологија.
Наиме, Чолић је био проћелав и увек је носио качкет, који је у полицији морао да скине. На крају му је један од инспектора рекао да ће да га стави на главу ако призна и окорели убица се "отворио" и до детаља испричао шта се догодило. За убиство трогодишњег детета је ипак рекао да се не сећа, да је тада био дрогиран. Полиција је пронашла и "шкорпион" којим су побијени Смиљанићи.
Смртна казна
Борислав Чолић је првостепено осуђен на смртну казну. У изреци пресуде је речено: "бруталност и монструозност Чолићевог дела наводе на закључак да би сваки покушај његове ресоцијализације био немогућ, те да је смртна казна неминовност".
Ипак, Србија је у међувремену укинула смртну казну, па је Чолић осуђен на 40 година робије, од којих је издржао 23.
