"Лежим и будим се са њеном сликом...била је анђео" Болна исповест мајке чија је ћерка настрадала у паду надстрешнице у Новом Саду "Надам се да ће се појавити и рећи да је све ово био ружан сан"

- Утеха за нас не постоји, јер оно што нам је најпотребније више се не може вратити. То је заувек изгубљено. Нико није заслужио да страда на такав начин - овим речима започиње своју болну исповест мајка девојке (20), која је погинула заједно са својим дечком 1. новембра, када се обрушила надстрешница Железничке станице Нови Сад.

Неутешна мајка истиче да им је сваким даном све теже, те да за њих не постоје речи утехе, јер је њихов живот заувек промењен и ништа више није исто.

- Још увек се надам да ће се појавити и рећи да је све ово само ружан сан. Сваког јутра одлазимо код ње на гробље, то нам је прво што урадимо када устанемо – да јој пожелимо добро јутро и поразговарамо с њом. Немогуће је вратити се свакодневном животу. Одем на посао, али тамо сам само физички, док је мој ум негде далеко… То више није исто - каже она.

"Увече лежем и будим се са њеном сликом"

Мајка настрадале, скрхана болом, истиче да су за њихову породицу празници сада попут обичних дана. Додаје да немају осећај да је био Божић, нити да долази Нова година, јер је туга заувек променила њихов свет.

- Увече лежем и будим се са њеном сликом. Сваки дан јој пожелим 'лаку ноћ' и 'добро јутро'. Сваког дана одлазим на њен гроб и надам се да ће се пробудити и рећи: 'Мајко, ово је све била шала'. За нас су празници постали обични дани. Мислим да дуго времена нећемо имати тај осећај - каже неутешна мајка.

Наглашава да се нада како ће одговорни сносити последице. Иако то неће вратити њихову ћерку, верује да је важно да се оваква трагедија више никада не понови.

- Не бих никоме пожелела овакав бол, овакву тугу. Били смо једном на саслушању и видели неколико родитеља. Али ја тамо нисам била присутна… Физички да, али психички не - каже мајка.

Неутешна мајка додаје да су настрадали момак и девојка били прави анђели, пуни планова и идеја, који су у једном тренутку заувек нестали.

- Требало је да заврши возачки и да почне да ради као васпитачица. До сада је радила са децом са посебним потребама. Њихова свадба, уређење куће – сада су то само речи и сећања на њихове планове. Била је анђео, све њено ми недостаје. Дивно дете, годину дана је радила с дечаком са посебним потребама, заволела га и везала се за њега, као и он за њу. Увек је имала времена за све нас, да се свакоме посвети и помогне - присећа се мајка настрадале девојке.

"Ми смо једна породица"

Додаје да сада дане проводе причајући са њиховим сликама и гледајући њихове успомене.

- У контакту смо са породицом настрадалог дечка и мислим да ћемо остати заувек. Ипак смо ми једна породица - закључује она.

Подсећамо, млада девојка (20) из Старе Пазове, кобног дана је требало да се нађе са својим дечком (21) из Книћанина. Нажалост, обоје су погинули.

Србија Данас/Нова