МАЛИШАНА УБИЛИ ЗБОГ КРВНЕ ОСВЕТЕ! Најболеснији злочин: Вишња месецима припремала све - дечака преклали на гробљу
Крвна освета и данас живи на овим просторима, а укорењена је давних дана.
Случај из седамдесетих година прошлог века у Зеници остао је забележен као један од бруталнијих злочина у историји СФР Југославије.
Све је почело када је у кањону Мораче, крајем маја 1971. године, Стипо Чалић из Зенице управљао камионом чија је приколица случајно захватила кабину теретњака у којем је био дечак Миленко Павловић који је у несрећи погинуо.
ШОК! Невероватна сцена након удеса у Шиду - аутомобил се преврнуо, а оно што је уследило све оставило без даха (ВИДЕО)
ДРЖАВЉАНИН СРБИЈЕ ПОГИНУО У ЦРНОЈ ГОРИ: Тешка саобраћајка на путу Мојковац-Бијело Поље
"ДЕТЕ МИ ЈЕ ИЗАШЛО КРВАВО НА ШЕТАЛИШТЕ" Претучен син бившег фудбалера Звезде: Сви смо узнемирени
Истрага је утврдила да нико није крив за несрећу и суд је ослободио Стипу. Рајко Павловић, отац страдалог дечака, након тога није ни помишљао да за несрећу окривљује Чалића, али одлука није одушевила маћеху дечака који је погинуо, Црногорку Вишњу Павловић. Она није имала мира и одлучила је да се освети уместо свог мужа и плати за крвну освету.
Убедила је извесног Драгомира Драгана Бајчету - младог надничара којег је знала из виђења - да, у за 500.000 тадашњих динара убије једанаестогодишњег дечака Бруна, Стипиног сина и тако изврши крвну освету. Верује се да је за убиство знао и отац настрадалог дечака, Рајко Павловић.
Вишња и Драгомир нису се задовољили "само" убиством. Злочин који су починили био је право зверство. Она је из Црне Горе отпутовала за Зеницу, где се правила да тражи стан за свог сина, а заправо је планирала злочин и тражила дечака чијим ће убиством осветити смрт свог посинка. Месецима је пратила дечака, а затим је одлучила да направи још један корак. Ушла је у кућу Челићевих и упознала их. Анка Чалић, Брунова мајка, касније је изјавила да до тад није приметила ништа сумњиво, али да се добро сећа дана кад је на њена врата покуцала ова крупна сељанка.
- На врата ми дође жена, сељанка, скиде опанке и уђе. Каже тражи стан за сина. И онда је мој Бруно долазио неколико пута и говорио: "Мама, мама, ја видео ону бабу. Помиловала ме по глави и пита ме јеси ли ти Бруно?" Опет касније, каже мама, ја видео ону бабу. Рекла је да ће доћи да јој оплетеш џемпер - причала је Анка док је још била жива у једном интервјуу 2011. године за портал "Херцег Босна".
Дечак је мајци често долазио с причом како је срео сељанку, па му је она након неког времена рекла да јој више не спомиње ту жену. Анка је касније себи дуго пребацивала то што није саслушала сина јер би можда спречила Вишњу у њеном монструозном чину.
Вишња и Драгомир, испричала је Анка, долазили су им неколико пута на врата, наводно се распутујући за стан који желе да изнајме. Видели су Бруна, упознали му навике, открили где и када иде у школу... Вишња је отишла толико далеко да је приликом посете ставила Бруна у крило, попричала са њим о школи и помиловала га. Анки је рекла како има јако финог сина.
- Сачекала га је тог дана и упитала да је одведе до гробља близу школе. Бруно није ништа сумњао, а на гробљу га је дочекао убица и измасакрирао, након чега су побегли. Кад сам видела да не долази на време кући, кренула сам према школи и на путу сусрела ту жену, али ништа нисам сумњала. После свега, годинама сам молила Бога да ме узме, да не проживљавам више ту бол и данас присутну - испричала је Анка.
Једанаестогодишњи Бруно Чалић убијен је са девет убода ножем.
Вишња Павловић ухапшена је у Пљевљима 42 сата након убиства, а Бајчета је приведен право из кафане у Никшићу. Он се пред судом покајао за учињено дело. Вишња није никада. Након емотивног и страшног процеса обоје су осуђени на смртне казне. Трећи саучесник, Вишњин муж и отац детета страдалог у саобраћају Рајко Павловић, осуђен је на 20 година затвора.
Отац убијеног дечака Стипо неколико је пута долазио у затвор и молио чуваре да га пусте да види жену која је на тако окрутан начин убила његовог сина. Стражари га никад нису пустили, а према једној од прича Стипо је наводно једном приликом рекао да не би имао ништа против да се Бајчети смртна казна замени затвором. За Вишњу то није долазило у обзир, за њу није имао милости.
Четрнаест месеци након убиства, августа 1973. Вишња Павловић и Драгомир Бајчета стрељани су негде код Сарајева. Била је то једна од последњих смртних казни извршених у БиХ. Сахрањени су у необележеним гробовима, у складу са тадашњим законима да се убице сахрањују овако да би се избегло стварање "култа личности". Ни данас се не зна где почивају.
Рајко Павловић, Вишњин муж, одлежао је казну и изашао из затвора. Дочекао је да и његов други син, ког је имао са Вишњом, погине у саобраћајној несрећи.
