МИТОВИ, ЛЕГЕНДЕ ИЛИ ИСТИНЕ? О бекствима из светских затвора познатих српских робијаша и дан данас се прича
Жељко Ражнатовић Аркан такође је био актер неколико акција бежања из европских затвора
Приче о бекствима познатих српских робијаша из затвора широм Европе препричавају се и постали су својеврсни урбани митови. Тешко је сасвим разазнати легенду од истине, али од кад је затвора има и покушаја робијаша да се докопају слободе. Ово су само неки од најчешће помињаних примера спектакуларних бекстава.
СВИ ДЕТАЉИ ЈЕЗИВОГ НАПАДА У БЕОГРАДУ: Роми опљачкали, па силовали девојчицу (10) - ухапшена двојица мушкараца
"Мене нема већ два месеца, мој убица је на слободи" Тужне сцене у Земуну где је умро Деспот (4)
ТРАГЕДИЈА КОД АЕРОДРОМА "НИКОЛА ТЕСЛА": Мушкарац погинуо док је шетао ауто-путем
Жељко Ражнатовић Аркан такође је био актер неколико акција бежања из европских затвора. Почетком далеке 1975. у Бриселу је осуђен на 10 година затвора због оружане пљачке, а у Амстердаму на пет. Прво бекство које је упамћено догодило се 1981. када је приликом пљачке једне бижутеријске радње у Немачкој рањен. Био је смештен у затворску болницу из које је изашао када му је достављена лажна француска лична карта. Друго бекство, догодило се неколико година касније када је побегао из добро чуваног швајцарског затвора, тако што се уз помоћ чувених "лоповских мердевина" попео до врха затворског зида високог четири метра и успео да побегне упркос бодљикавој жици. Да би у томе успео обукао је десетак џемпера који су ублажили убод бодљикаве жице. Легенда каже да се у Београду појавио сав изгребан.
Међу познатим бегунцима је Ђорђе Божовић Гишка, који је 1974. успео да побегне из строго чуваног затвора у Швајцарској, након што је ухапшен у Женеви. Он је уз помоћ дрвене реплике пиштоља разоружао стражаре и успео да побегне са још једним Италијаном. Такође, Гишка је касније из једног затвора на Сардинији, у коме је издржавао казну затвора од 7,5 година, успео да побегне кроз вентилациони отвор, прескочи зид и докопа се једног брода којим је побегао са острва.
Један од актера бекства из европског затвора био је и Зоран Шијан, а како је све то изгледало испричале су његова мајка и сестра пре неколико година у једној емисији. Наиме, Зоран је знао да ће бити изручен Немачкој и затражио је тад од оца и мајке благослов да побегне. Родитељи су се сложили и он је кренуо у реализацију плана. Размишљајући како да побегне, у дворишту је уочио кућицу у којој су биле даске са којима су неки затвореници радили. Процењивао је да ли ће даске бити довољне да достигну зид. То је била чиста срећа. Да би дошао до кућице морао је да савлада врата, а да би то урадио морао је да се спријатељи са једним затворским чуваром, са којим је сваког дана играо тенис. Пошто му је друг у тетрапаку сока доставио мањи шрафцигер, Шијан је сваког дана одвртао по један шраф на вратима. После 14 дана одврнуо је задњи шраф уз помоћ два другара из Босне ногом развалио врата изашао у двориште. Потом је дошао до куће и узео даске, уз помоћ којих је успео да пређе преко струјне жице и спусти се низ бандеру. Њих тројица су бежали док нису испред једне кућице открили кола у која су сели и побегли.
Слободан и Бранислав Шарановић почетком осамдесетих година прошлог века живели су у Дизелдорфу, тадашњој Западној Немачкој у којој се нису претерано експонирали. Бранислав, који је тад званично живео у Лондону, због неког рекетирања осуђен је био на затворску казну у Дизелдорфу.
Само бекство да данас није сасвим јасно, а због појединих готово митских детаља, читава причала је попримила романтичарске обрисе. Нагађа се да је бекство детаљно планирано и да је постојала силна логистика укључена у ову операцију, а у којој је коришћен експлозив са којим је разнет зид којим је затвор био опасан. Управо кроз ту рупу у зиду је побегло 150 затвореника, а међу њима био је и Бранислав Шарановић.
Прича каже да међу бегунцима осим Шарановића био и један од босова калабријске мафије, познате под називом "Ндрангета". Акција је уследила после мисе у затворској цркви, када је део робијаша кренуо у шетњу. У том тренутку проломила се стравична експлозија која је створила отвор на зиду, кроз који су затвореници после првобитног шока кренули да беже. Наводно је немачки лист "Шпигл", навео да је Шарановић био први од тројице затвореника који су побегли. Шарановића и још двојицу осуђеника напољу је чекао тамноплави "алфа ромео", док су још двојица побегла уз реку Вупер, али су убрзо ухапшена. Акција је изведена тако да нико од затвореника у дворишту није повређен.
У историји бежања Срба из страних затвора значајно место заузима и немачки држављанин српског порекла Даниел Војновић који је 2019. побегао из затвора у Немачкој. Војновић је завршио у затвору кад је 2014. године ранио избацивача из бордела у Порт Вестфалику у Немачкој, због чега је осуђен на три године и седам месеци затвора. Војновић је током суђења окарактерисан као опасан и неурачунљив, али је утврђено да уједно има и поремећен однос према женама, што доказује чињеница да је чак и терапеут са којим је радио морао бити мушкарац.
На дан бекства, 20. марта 2019. како су писали медији, затворски чувари одвели су Војновића у посету породици у Балд Залцфлутену, пошто се налазио у процесу ресоцијализације. Није се радило о његовој првој посети. Када му је чувар скинуо лисице, он је искористио његову непажњу, улетео у собу, закључао се и кроз прозор купатила побегао из куће до аутомобила и одвезао се у непознатом правцу. Он је ухапшен после пет месеци у селу Сириг код Темерина и то због крађе аутомобила у Новом Саду и серије кривичних пријава због туче и напада на полицајце у Старој Пазови.
Данијел Војновић није једини Србин, који је побегао из немачког затвора. Други је био Александар Ерцег за којим трага немачка полиција од августа 2019. године када је нестао без трага из затвора у Бохуму.
Нагађа се да је Ерцег побегао тако што је искористио прилику да прескочи зид из контролне собе која је тада реновирана због уклањања азбеста. Ерцег се налазио у затворској теретани, а под изговором да иде да се истушира отишао је на галерију, провукао се кроз један светларник одакле је изашао на кров и скочио преко ограде. Током истраге медији су писали да је пронађена шипка уз помоћ које се попео на зид затвора, а коју је сакрио у контејнер са спортском опремом, а пронађено је и ћебе са којим је обезбедио врх затворског зида, да би затим скочио са друге стране зида високог пет метара, после чега је нетрагом нестао.
Србин Иван Д. (32) и Хрват Марио С. (38) у друштву Албанца са Косова и једног Румуна, побегли су из затвора Хиртенберг у близини Беча кроз рупу на зиду коју су месецима пробијали.
План за бекство почели су да реализују када су у тоалету перионице недељама кришом скидали монтажну таваницу, пробушили преградни зид, а затим се преко тавана провлачили до спољашњег зида. Занимљиво је да је бекство ове групе затвореника примћено захваљујући пролазницима који су о томе дојавили чуварима да постоји рупа кроз који су појединци изашли. Највећу срећу у бекству имали су Иван и Марио, док је остатак екипе ухваћен после само 20 минута.
Један Србин чије се име не наводи, 2018. године је успео да побегне из затвора у аустријском граду Клагенфурт. Он је био запослен у затворској кухињи, свакодневно је у кесама износио смеће, а тог дана одлучио је да и сам ускочи у камион. Претпоставља се да се добро сакрио тако што је навукао кесу на главу, јер је возач камиона пре поласка проверио возило. Утврђено је да је камион напустио затворски круг у 10 и 20 часова и да се након тога упутио ка градској депонији. Нестанак тридесетпетогодишњака је примећен тек два сата касније, а сумња се да се он запутио ка Бечу где му живе рођаци.
Држављанин Србије успео је 2018. да побегне из болнице округу Шердинг где се налазио у притвору због преваре и требало је да робија до децембра 2019. Боравак је скратио тако што је испровоцирао тучу са затворским цимерима који су га претукли, али постоји прича и да је сам себе повредио због чега је завршио у болници, где га је посетила породица, за коју се сумња да му је доставила мобилни телефон, уз помоћ кога је разрадио план бекства. Наиме он је изненада почео да повраћа због чега је чувар отворио прозор да би се проветрио, што је он искористио да скочи кроз прозор са висине од чак девет метара где га је чекао син у возилу.
Из италијанског затвора у граду Форизоне у новембру 2019. побегао је Србин Раде Николић. Он је бекство извео тако што је од затворске управе затражио посету породици, а своју молбу поткрепио је тврдњом да му је син болестан. Из Управе затвора изашли су му у сусрет и у пратњи седам затворских стражара он је отишао у ромски камп у Напуљу где је живео са породицом. Медији су писали да му је током посете сину, наводно позлило. Гужву која је изненада настала, Николић је искористио и затражио да оде до купатила да се сабере, а онда збрисао кроз прозор купатила.
Када се схватило да је Николић побегао алармирана је полиција која је кренула у потрагу за бегунцем. Уследиле су блокаде, претрага терена, али њему се изгубио сваки траг.
Коначно, 11. јануара 2020. Николићу су лисице на руке стављене у вили у Поцуоли захваљујући истрази у којој је учествовало десетак агената Централне истражне јединице казнено-поправне полиције уз сарадњу напуљске полиције. Николић ће због низа кривичних дела међу којима су тешке крађе и покушај убиства, морати да проведе још 18 година у затвору.
Двојица Срба, Дамјан Митровић и Драган Милосављевић успели су да 2018. побегну из словеначког затвора после три месеца планирања. Бекство су извели тако што су успели да набаве мањи бонсек са којим су исекли металне шипке на прозорима. Од затворске постељине направили су уже уз помоћ ког су се спустили кроз прозор и стали на врх стражареве кућице. Одатле су опет уз помоћ постељине сишли на улицу. Њих двојица су бежали кроз канале, да би заварали траг , а затим су се после неколико километра раздвојили. Митровић је успео да са таксијем дође до Трста одакле је позвао управника затвора из кога је побегао и коме је објаснио како је побегао да не би окривили стражаре.
Још једно спектакуларно бекство из Швајцарског затвора догодило се 2013. док се у том затвору на издржавању затворске казне налазила мешовита група Пинк Пантера, који су за само пет минута побегли. Бекство се догодило у затвору Буа Мерме у предграђу Лозане, када је група од 30 затвореника била у дворишту. Изненада, тројица маскираних мушкараца попела се на зид ограде и у двориште убацила торбу са оружјем и другим предметима. Затим су се мердевинама које су им дотурили њих тројица – Србин, Босанац и Албанац са Косова попели на зид и са два возила побегли. Полиција је ову акцију окарактерисала као добро организовану.
