Младен Мијатовић за СД о Јелени Марјановић: Постоји један материјални доказ, а то је блато на Зорановим панталонама

Екипа портала Србија Danas.com угостила је Младена Мијатовића, водитеља популарне емисије "Црна хроника" која се емитује на ТВ Пинк. Искроистили смо ову прилику да са њим поразговарамо о тајнама успешне каријере, а дотакли смо се и још увек нерешених злочина, између осталог и убиства певачице Јелене Марјановић.

Почео сам да радим пре непуних 25 година на Студиу Б, која је била и која још увек јесте медијска градска радио и тв станица. Као и већина колега бавио сам се градским темама, највише саобраћајем и функционисањем саобраћаја у Београду. За време НАТО агресије све време био сам активан и радио све оно што нас је погађало на ту тему. Почетком 2000. полако сам почео да улазим у свет хронике. Почетком исте године, убијен је и Жељко Ражнатовић Аркан, у хотелу Интерконтинентал и тадашњи моји уредници су ми дали задатак да одем тамо и урадим ту причу. Отишао сам и испунио задатак и они су били задовољни како је то испало и рекли су ми да би требало мало више да се позабавим хроником. Тако је све почело. И ево, већ 17 година сам у хроници. На почетку сам велику помоћ имао од Игора Спасова који ми је на почетку много помогао, са контактима и упутио ме у неке тајне, а затим сам углавном сам то радио. Помагале су ми и друге колеге када ја нисам био у прилици да изађем на терен, и на тај начин допринели да хроника, прво на Студио Б, а затим и на телевизији Пинк, буде подигнита на највиши могући ниво.

То је посао као и сваки други. Има и предности и мане. Тудим се да све оно што видим својим очима, колико год је то могуће не упијам у себе, већ да камера прави дистанцу између моје свести и онога што се на лицу места затекне. Једноставно, човек који се определи да буде репортер хронике и да се тиме бави мора бити свестан да радног времена нема, нема празника, слободних викенда. Кад год се нешто догоди, репортер хронике мора бити на терену у том тренутку и као у другим сегментима новинарства не постоји друго и треће место, већ искључиво прво. Ко је први тај односи победу. Битно је бити први на терену и имати ексклузиву. Наравно, битно је правовремено и тачно известити публику, а не зарад неке ексклузиве пуштати непроверене и нетачне  информације у етар. 

Да будем први, ексклузиван и да будем најбољи.

То су били случајеви које сам радио а познавао сам те особе. То је помало непријатно. Ја сам велики професионалац, и када радим радим, а приватно остављам по страни јер то апсолутно нема никакве везе са професијом и послом којим се бавим.

Нема никаквог правила. Рецимо данас сам имао неко укључење у Јутарњи програм са неком причом из унутрашњости Србије, затим сам отишао до панчевачке полиције где се снима едукативни спот на тему безбедности, па сам позван да помогнем. Затим је уследило хапшење неког нарко дилера, затим сам ишао у Борчу у вези убиства певачице, појавили су се неки нови детаљи, успутно још две саобраћајне несреће, а до краја дана ко зна шта ће још бити. 

Свако ко се бави јавним послом мора бити свестан да у сваком тренутку може бити у фокусу јавности и да је на неки начин другачији од обичних људи. Нема то никакве везе, понекад је то привилегија а понекад отежавајућа околност. Човек једноставно мора да се помири са тим да је то тако.

Поступак је у току. Као репортер у једном озбиљном медију не желим да прејудицирам неке ствари и да утичем на ток истраге. Много тога што се појављује у медијима је произвољно, нетачно, али много тога је и тачно. Бавимо се искључиво чињеницама и оно што ми кажемо стојимо иза тога и то је истина. Не идемо у домен спекулација јер је свима нама заједнички циљ да особа која је то извршила буде адекватно процесуирана и осуђена на адекватну законску казну. Нико неће бити осуђен уколико не буде довољно материјалних доказа. Постоји један материјални доказ, а то је блато на Зорановим панталонама, које се поклапа са блатом које је пронађено у Јелениној коси. Форензички је утврђено да се и један и други узорак поклапају. Својевемено, Зоран је изјавио да никада није био на локацији где је пронађено Јеленино тело. У овом тренутку је, према мојим сазнањима, из тог разлога у притвору. Доказни поступак је у току, саслушавају се сведоци, прикупљају се и други докази. О притвору одлучује судија за предметни поступак.Видећемо како ће се даље ситуација одвијати. Ја верујем у полицију и оно што је најважније, убиство као кривично дело никада не застарева. Могу само да Вас подсетим да је, бар што се територије Београда тиче, ухапшено неколико особа које су починиле злочин пре 15 или 17 година, а тек сада су пронађени адекватни материјални докази на основу којих су те особе ухапшене. Неке од тих особа су већ правоснажно осуђене. Наравно, технологија је напредовала, и оно што некада није било могуће открити, сада је врло доступно и једноставно. Сви ти докази иду у неко складиште и чувају се, с времена на време се то обнавља и гледа, стога никада не застарева. Процентуално гледано, велики број убица пре или касније заврши иза решетака. Из тог разлога ја не могу рећи да ли ће случај певачице бити решен или не. Решиће се оног тренутка када пресуда буде правоснажна, односно оног тренутка када кривац буде пронађен и осуђен правоснашном пресудом.

Изјава може значајно да утиче, али изјаве сведока су само део у поступку. Има ту још много ствари које треба да се поклопе како би се то окончало на неки начин. Дакле, изјаве могу допринети решавању случаја. Сведок може бити свако кога предложи тужилаштво или одбрана, и та особа има обавезу да се појави пред судом и да изнесе своја сазнаја о предмету случаја.

До информација долазим са свих страна. Трудим се да свој посао радим одговорно и професионално, и да оно што радим допринесе комплетном повећању безбедности и нивоу безбедносне културе. Да сви заједно допринесемо нивоу безбедносне културе. Кроз свој рад упознао сам много људи са којима имам однос заснован на поверењу и на тај начин остварујем сарадњу која све више напредује. Наравно, телевизија Пинк као један озбиљан медији има одличну сарадњу са грађанима што доприноси томе да нам шаљу информације и фотографије, а све захваљујући савременој технологији. 

То је један феномен. Никада у Србији, па ни у бившој Југославији ниједан случај није био у оволикој жижи интересовања, ево сад већ више од 18 месеци. Једноставно, то је оно што доприноси гледаност, односно повећава читаност. И докле год је тако, ми ћемо о томе говорити. То је веома просто и једноставно. Докле год наши реципијенти то траже, а ми радимо квалитетно и тачно то ће бити у фокусу јавности.

Наравно да је важно. Одређени медијски притисак доприноси да полиција и правосудни органи раде још брже и интензивније, и сву снагу усмере на проналажење убице. 

Свако убиство је јединствено за себе, осим када говоримо о серијским убицама. Ја лично сумњам да је убиство несрећне Милице и Јелене Марјановић повезано. Нисам довољно упознат где је запело у истрази да Миличин убица још увек не буде пронађен. Сигуран сам да ће бити ухапшени и један и други починилац. Мислим да није у питању иста особа и да су починиоци различити. 

Тренутно немам нових информација. У питању је једна прилично тешка прича. Истрага још увек траје. Није стала, то са сигурношћу могу рећи. Пре извесног времена је промењен и начелник полиције у Суботици, и један од приоритетних задатака новог начелника и његовог тима је да овај случај не буде заборављен, већ да се пронађу нови докази о убици. Знам да се ради на томе, и сигуран сам да ће доћи до неких сазнања на основу којих ће бити пронађени материјални докази. Било које сазнање није довољно уколико не постоји чврст доказ који би неку особу повезао са убиством и жртвом. 

Овај случај је пример доброг рада полиције. Убица је веома брзо након убиства ухапшен и брзо процесуиран, и осуђен на 40 година затвора што је максимална казна по закону у Србији. Апсолутно подржавам увођење доживотне казне затвора, међутим, европски и цивилизацијски трендови су такви да закон не предвиђа ни доживотну робију ни могућност враћања смртне казне која је некада била присутна у нашем законодавству. Мишљења сам да ће до даљњег максимална казна затвора у Србији остати 40 година зато што тако намећу цивилизацијски и европски трендови.

Имао сам могућност да посетим већи број затвора и да поразговарам са људима који су на одслужењу затворске казне због почињених кривичних дела. Од крађе до убиства. Наравно, у питању су људи који су правоснажно осуђени и тамо су где су. Они имају своју причу, а ја нисам сентименталан према томе, већ једноставно на страни правде. Професионално се односим према послу и трудим се да испуним свој задатак због којег сам између осталог ту.

Свима који желе да се баве овим послом савет је да раде и да им ништа не буде тешко. У тренуцима када желе да одустано, да баш тада загризу још јаче. Да буду професионални и да због потенцијалне ексклузиве не брукају ни себе ни професију јер се веома често дешава да је нека информација нетачна. Пре свега, најважнији је мукотрпан рад и резултат сигурно неће изостати.