"Мој син није добио метак него рафал" Болна исповест мајке прве жртве Уроша Блажића: "Чули смо вриштање ћерке..."
Ни после 19 месеци не могу да схватим и прихватим чињеницу да ми је неко убио недужно дете! Уништио ми је заједништво и идеалну породицу. Ја мог Марка и даље чекам да се појави на капији, да уђе у кућу...
Овим потресним речима почиње своју болну исповест Оливера Митровић, мајка матуранта Марка Митровића (18) из Малог Орашја код Смедерева, ког је 4. маја 2023. убио Урош Блажић (22) из Дубоне. Марко Митровић је прва од девет жртава масовног убице, који је 12. децембра пресудом Вишег суда у Смедереву осуђен на максималну казну затвора од 20 година. Идентичну казну добио је и његов отац Радиша Блажић, пуковник Војске Србије, који је илегално набавио оружје којим је његов син починио злочин.
Блажић остао дужан одговоре
Оливера Митровић нам је објаснила да не постоји, и да нема адекватне казне за ово вишеструко убиство.
- Мој син није добио један метак, него рафал. Убица се иживљавао над том децом као да их мрзи. Испољио је мржњу, а никога од њих није ни познавао. Казна убици је премала, није довољна - рекла је Оливера.
Мајка прве жртве Уроша Блажића скупила је снаге да говори и о самом судском процесу.
- Било је веома тешко бити у судници. Седети, гледати и слушати шта прича убица. Ниједног тренутка код њега нисам видела покајање, искрену емпатију и емоцију. Све то је изостало. Одбрану је научио напамет. О мотиву и о томе зашто нам је побио децу није рекао ни реч. Морамо да живимо с том мистеријом и питањем "зашто?" - навела је Оливера.
Бол свакодневно осећа, а сузе крије, како каже да деца не виде, јер не жели да их додатно узрујава.
- Не знам када ми је теже, кад је дан или ноћ. Ипак, када је ноћ. Верујте, ја не спавам. Фали ми све његово - каже дрхтавим гласом, па наставља:
- Соба мог детета остала је иста као и тог 4. маја. Ништа нисмо дирали. Телефон, новчаник, школска торба коју је спустио када је дошао из школе, све је ту, само мог Марка нема.
Скупила је снаге Оливера да се присети и дана када је остала без најмлађег детета, без мезимчета Марка.
- Спремио се за школу, пољубио ме и загрлио као што је увек и радио. Отишао је у школу, иако смо му говорили да не иде и да изостане са наставе тог дана, јер је требало да идемо до моје старије ћерке која се породила четри дана пре тога, тачније 1. маја. Био је одговоран, савестан и није желео да изостаје, јер су наставници закључивали оцене - присећа се у даху Оливера и додаје да је са супругом отишла до суседног села и посетила ћерку и унуче. Потом је Марко дошао из школе, а касније је отишао у посету са другом сестром код старије сестре и купио јој поклоне.
Нису се пуно задржавали, иако су га наговарали да остане. Ћерка је дошла кући, а он је остао код продавнице да чека дружину како би отишли до споменика где је хтео да их части јер је постао ујак - каже Оливера.
Лош осећај
Безбрижно су Маркови родитељи отишли да спавају, али их је крик ћерке пробудио.
- Чули смо вриштање ћерке. Викала је: "Мама, мама, неко је убио Марка!". Били смо сањиви. Нисмо могли да дођемо себи од шока шта она то прича. Супруг је сео у кола и упутио се ка Равном Гају. Заборавио је телефон када је кренуо, па нисмо могли да проверимо да ли је то тачно. Није ми било јасно зашто би га неко убио, мислила сам можда се омладина потукла - каже Оливера кроз сузе:
- Седеле смо нас две, склупчане и плакале, а онда сам позвала брата да и он оде горе код споменика и јави ми шта се дешава. Позвао ме после неколико минута и само ћутао. Знала сам да мог Марка више нема.
Бол за дететом никада неће престати, наводи она.
- Имала сам неки лош осећај тих дана, мислим да мајка увек осећа. Некако сам мислила да је то, јер ми је ћерка била трудна, па увек се човек брине, али није то било, него сам остала без Марка - изговара кроз јецаје.
"Супруг се није одвајао од њега"
Оливера Митровић описала је језиве сцене које су затекли након пуцњаве код споменика Равни Гај у Малом Орашју.
- Марко није убијен с једним метком, него са више. Мој супруг када га је видео није хтео да га пусти, није се одвојио од њега, држао га је. Имао је на уму да га води кући, али су га једва одговорили да то не ради јер није добро - каже нам Оливера.
"Био је моја десна рука"
Наша саговорница с поносом у гласу објаснила нам је какав је био њен син.
- Марко је био посебан, послушан, вредан, насмејан и одличан ученик који је добио стипендију "Железаре" у којој је радио његов тата. Хвалио се тиме, јако се радовао. Положио је возачки испит, бринуо о свима, да не причам колико је мени помагао у пољу, возио трактор, био је моја десна рука - каже она и наставља:
- Мој Марко никада није рекао ружну реч, а неко га је убио. Иду празници који нас боле још више, јер он није са нама. Децембар и јануар у коме имамо пуно рођендана... Иде Божић, а он нам је увек читао "Оче наш", сад то више нема ко да ради.
"Они су за мене ваздух"
Неутешна мајка рекла је неколико речи и о породици Блажић.
- Мислим да не постоји реч којом би се они могли описати. Они су за мене ваздух, не постоје. Мени је несхватљиво и да мајка Уроша Блажића није знала да јој се дете наоружава. Па, ја сам увек знала да ли је мојој деци добро или не чим их погледам, а уколико посумњам да нешто није уреду ја их питам шта се дешава - закључила је Оливера.
Србија Данас/Курир
