Бели ковчег и бело цвеће: Гробљем се орио језив свештенички тропар, цела Србија јецала на сахрани

Болне су речи наставника и другара који су се јуче јецајући од неопростиве туге заувек опростили од Милоша Макише (15). Неколико стотина људи скрхано болом због преране смрти Милоша, који је страдао у саобраћајној несрећи у Бугарској, испратило га је јуче на вечни починак.

Туга у Врбасу: Док су бели ковчег са Милошем (14) спуштали у раку, његов отац се пробудио из коме

Оптужени за масакр у Миријеву заплакао на суду: Не могу да опишем своја осећања, свима се извињавам!

Окупљенима, родбини и пријатељима срце је сламало и то што мајка и отац дечака нису били на сахрани. Они су и даље у болницама после стравичне несреча коју су доживели. Од Милоша се није опростио ни најмлађи син Иштвана и Дубравке, Марко (5) који не зна да је остао без брата. Као стуб породице, нем од бола, пред раком стајао је само најстарији син Михајло (16). Са белом ружом у руци, као и сви Милошеви другари, испратио је свог брата на пут без повратка.

На сахрани је говор одржао директор школе у коју је Милош ишао.

- Кад умре дете, нема довољно утехе. Тужна вест затекла нас је на самом почетку летњег распуста, којем смо се сви радовали, али радости више нема. Милоша, тихог, скромног и примерног дечака, никад нећемо заборавити - рекао је директор школе.

Милошу је држано дуго опело, а свештеник се и посебним говором утехе обратио родбини, рекавши да ће душа овог дечака, безазленог и увек насмејаног, који никог није повредио, наћи место у царству Божијем. Неутешни над Милошевим ковчегом били су његове две баке и деда са очеве стране.