УБИСТВО МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ ЉУБИНКА У ШАПЦУ: Ево ко је пацијент из чекаонице који је направио крвави пир (ВИДЕО)

Дванаестог јануара 2016. десио се стравичан случај убиства у Дому здравља у Шапцу. Једна медицинска сестра убијена је на свом радном месту. Детектив Браца Здравковић је у свом видеу на Јутјубу објаснио шта се догодило тог кобног дана. 

- Медицинска сестра звала се Љубинка Поповић која је рођена 1959. године у Шапцу. Завршила је тамо основну, касније и средњу медицинску школу јер је од малена желела да буде здравствени радник. Одмах по завршеној средњој школи почела је да ради у Дому здравља у Шапцу. Љубинка је била миљеница свих људи који су је знали - почео је причу Здравковић.

- Њен супруг Мирослав, она га је из милоште звала Мића, био је добар човек. Њих двоје су из љубави коју су гајили једно према другом имали врло складан брак. У том браку добили су и двоје деце сина и ћерку. Љубинка је од своје деце имала четворо унучади и очекивала је пето унуче, а радовала се што ће за две године отићи у пензију да би све слободно време овога света посветила заправо својим унучићима - додао је детектив Браца.

Она је као и сваког дана и тог 12. јануара 2016. године дошла на време на посао. Радила је ујутру од 7:00 х. Дошла је са својим колегиницама медицинским сестрама, попила је кафу, причале су о празницима који су прошли и о празницима који долазе. Радила је са пацијентима, а убрзо је дошло време паузе када лекари и медицинско особље одлазе до такозване лекарске собе да би тамо доручковали. Обично та пауза траје тридесетак минута, мада некад зна да потраје и пар минута дуже.

- Љуба је остала да нешто ради у докторкиној ординацији и није отишла на паузу као што обично ради. У једном тренутку Љуба је изашла из собе где је радила папирологију, највероватније да би отишла до картотеке. Приметила је на клупи у ходнику једног младића како седи. Пошто га је знала од раније рекла му је да дође после паузе. Он је само ћутао, климнуо је главом, устао је и изашао је из Дома здравља - препричао је Здравковић.

Ко је заправо био младић из чекаонице?

Његово име је Вукашин Вилотић. Он је рођен у селу Бојић код Шапца 1976. године. Ту је завршио основну школу, а касније у Шапцу је завршио и средњу школу. Вукашин је у Бојићу живео са својом мајком Радмилом и оцем Божидаром. Он је због саобраћајне несреће са смртним исходом издржавао казну у КПЗ Сремска Митровица у отвореном делу. Године 2013. он због доброг владања добија скраћење затворске казне која је требало да траје три године.

Како је пренео детектив Здравковић, Вукашин је другарима причао да му је у затвору било лепо. 

- Чак је у једном тренутку неким својим пријатељима рекао: "Ја морам да урадим неку глупост како би се вратио у затвор." Кад су га пријатељи посаветовали да оде лекару, он је то и урадио и испричао је све шта га мучи. Они су му одредили свакодневно лечење у Дневној психијатријској болници. Он је тамо долазио, узимао је лекове до једног извесног периода, а онда је самоиницијативно престао да долази - испричао је детектив.

Како је пренео детектив, он је живео у сиромашној породици и један период нису имали како да се прехране, па је дошао на идеју да оде код лекара како би му преписали упут за болницу. 

- Дошо је на идеју да оде код свог психијатра и да га замоли да му он среди да добије неку болницу као Лаза Лазаревић. Хтео је да тамо проведе по годину, две, зато што ће тамо имати и храну. Међутим лекар му је дао савет да он почне да редовно узима ове психостабилизаторе и да ће то све доћи на своје место. Наравно у том тренутку лекар највероватније да није ни знао позадину молбе за одлазак у болницу тог типа -  рекао је Здравковић.

Убрзо је дошла најхладнија зима у задњих десетак година, ледена зима 2016. године. Док је цело село славило Божић, Вукашин и његов отац нису имали ни чесницу. Тад је одлучио да опет оде код лекара. По изјави самог лекара, када је Вукашин отишао код њега 10. јануара он му је рекао да је средио и санитет који ће га возити за Београд до Палмотићеве, а и да ће тамо бити примљен у болницу. Међутим сада је Вукашин наводно рекао доктору да се он сада осећа одједном много боље и да он не жели да иде у болницу, већ ће користити психостабилизаторе код куће.

Дан убиства

Два дана касније он је морао да оде код свог изабраног лекара како би му лекар оверио рецепте за психостабилизаторе да би могао да их подигне у некој од апотека. И то је био тај кобни 12. јануар. 

- Вукашин долази око 9:40, види да нигде никог нема, седа на клупу испред лекарске ординације, чека да се неко појави, окреће се лево, десно. У том тренутку појављује се и сестра Љубинка која га види и зна га одраније. И каже му: "Вукашине сада је пауза. Дођи после паузе. Можеш остати ту пошто је напољу јако хладно. А можеш и да прошеташ ако хоћеш." И он је рекао: "Прошетаћу." Сестра одлази до картотеке, завршава шта има. А он устаје, излази напоље, прелази улицу. И ту одмах код самог угла у Масариковој улици у једној продавници посуђа и кухињских производа купује велики кухињски месарски нож. Ставља га у џеп свог капута и враћа се назад у Дом здравља. Долази испред оне ординације, седа на клупу, проводи неких минут два. Устаје, вади нож и улази унутра. За столом је седела сестра Љуба и писала је неку папирологију. Чула је да неко отворио врата.

Она је само махинално подигла леву руку и рекла је: "Дођите за десетак минута када се заврши пауза. На паузи смо." И чула је да се врата затварају. Али није знала да онај ко је затворио врата није изашао из просторије, него је заправо ту и да у руци држи велики месарски нож. И само секунд, два касније тај исти нож је Вукашин забоо у њено раме. Она је устала, покушала је да се одбрани. Међутим Вукси је био упоран. Три пута је убо ову жену, и на крају ју је заклао. Медицинска сестра је пала на под канцеларије. Он се само окренуо, изашао је напоље. На ходнику још увек није било никог. Улази у просторије wc-a и тамо пере нож и руке. Нож враћа у џеп свог капута, одлази до оне исте клупе и седа и наставља чекање. У 10:00 х и један или два минута долази човек који је исто пацијент, који има заказано код докторке. Када је ушао у ординацију видео је тело убијене жене. Одмах је истрчао на ходник и почео је да виче - испричао је Здравковић.

То су чуле докторке и медицинске сестре које су још увек биле на паузи у својој просторији за паузу. Истрчали су сви напоље, утрчали у ординацију где је несрећна жена лежала. Покушали су да јој укажу прву помоћ, али помоћи није било. Она је искрварила и била је мртва. Одмах су позвали и полицију. Полиција је дошла, затекла је Вукашина како седи на оној истој клупи, како нервозно цупка ногама у месту и нон стоп понавља: "Ја сам убио зато што хоћу да идем у лудницу. Водите ме у лудницу, ја нисам нормалан." Полиција га је одмах привела.

Тело медицинске сестре је послато на обдукцију како би се установило које су заправо повреде биле које су изазвале смрт. Вукашин је послат на вештачење где је утврђено да се ради о особи која је психички урачунљива. Такође на том првом вештачењу и рочишту када је давао изјаву имао је адвоката по службеној дужности. Касније када је променио адвоката, добио је и прилику за ново вештачење. На овом вештачењу струка је опет установила да је он урачунљива особа.

Тужилаштво је против њега подигло оптужницу. На њихов предлог тражено је да се Вукашину суди за тешко убиство, што је суд и прихватио. За ово дело по овом члану предвиђена је затворска казна од 10 до 40 година. Међутим пошто је тужилаштво тражило 30 година за ово што је Вушкашин урадио, после две године напорног суђења пресуда је и била таква: Вукашин Вилотић за кривично дело тешког убиства у Дому здравља у Шапцу које је извршио над несрећном Љубом добио је 30 година затвора. У првостепеној пресуди, а касније и од стране апелације иста је потврђена. Вукашин је тражио да га на издржавање казне пошаљу пре времена, значи пре изрицања другостепене пресуде. Изашли су му у сусрет и послали су га на издржавање затворске казне у КПЗ Сремска Митровица. Вукашин се и данас налази тамо и исту издржава казну затвора.

Извор: Србија Данас/Мондо/Ј.Д./М.А.