Напушта НАЈЧУВАНИЈИ СРПСКИ ЗАТВОР: Легија излази из АЛКАТРАЗА?
Ево о чему се ради!
Милорад Улемек Легија (50), који служи максималну казну од 40 година затвора због убиства премијера Зорана Ђинђића и злочина земунског клана, могао би да изађе из најчуванијег српског затвора „Алкатраз“ у Пожаревцу, уколико надлежне службе процене да није опасан и да казну може да служи у другом казамату.
Прочитајте и:
- Питање Улемеково даљег боравка у „Алкатразу“ покреће суд по службеној дужности. Своје мишљење о томе да ли је Легија и даље опасан да служи казну или може да буде пребачен у неку мање чувану установу, дају управа затвора у Пожаревцу и службе безбедности. Све то се доставља надлежном суду, који даје коначну реч - каже извор.
Легија је у „Алкатраз“ пребачен 9. јула 2010. и од тада одлука о томе да ли остаје у специјалном режиму или ће бити пребачен у неко друго, класично одељење, изнова се разматра на сваке две године. У јулу 2016. Виши суд је донео одлуку да остане у „затвору у затвору“, а ту одлуку је накнадно потврдио и Апелациони суд. Иако је Легија поднео и уставну жалбу, та одлука је остала на снази.
У „Алкатразу“ казне служе осуђеници за најтежа кривична дела са максималним казнама затвора. Законом је прописано да на сваке две године од последњег решења, којим се продужава издржавање казне у Посебном затворском одељењу, надлежни суд утврђује да ли и даље постоје разлози за строги третман.
Правила о кућном реду у „Алкатразу“ предвиђају да затвореници устају у шест ујутру, а светла се гасе у 23.07. Свакога дана затвореници имају право на два сата шетње, док су им посете чланова породице омогућене једном месечно, по сат времена. За разлику од других, овај затвор нема љубавну собу и приликом посета затвореници не могу да дођу у директан физички контакт са својим посетиоцима, већ са њима причају кроз панцирно стакло, путем интерфона. У соби за дневни боравак је телефонска говорница, а сви телефонски разговори, изузев са браниоцем, снимају се.
Легија борави сам у ћелији, има право месечно на један пакет и на једну посету блиских сродника, а до пре девет месеци имао је право да с децом и супругом комуницира само кроз заштитно стакло. Међутим, он се жалио да су његовој деци грубо прекршена права и тражио да се уклони стакло у соби за затворске посете, јер му физички контакт са четири ћерке није био могућ, а након жалбе поверенику за заштиту равноправности, суд је уважио његову жалбу.
Он са децом сада комуницира без непробојног стакла, али то право нема у односу са супругом Александром.
Легија има право на телефонски разговор с њима највише два пута месечно, а телефонски разговори се, као и преписка, надзиру, изузев с браниоцем.
Он је у четири процеса осуђен на 40 година затвора, за убиство премијера Зорана Ђинђића, за злочине земунског клана, за убиство Ивана Стамболића и за четвороструко убиство на Ибарској магистрали.
Ниједно кривично дело за које је осуђен Улемек није признао.
Правосудним органима добровољно се предао 2. маја 2004, после више од годину дана скривања након убиства премијера у марту 2003.
Улемек је у јануару 2014. помогао тужилаштву за организовани криминал да расветли убиство новинара Славка Ћурувије, али није тражио контрауслуге, саопштио је тадашњи тужилац Миљко Радисављевић.
