НЕКАД "НАЈЈАЧА ЕКИПА" У БЕОГРАДУ! Када је Жућа убијен, вођа дошао на штакама - овако је почео распад опасног клана
Зоран Димитров Жућа, припадник "вождовачког ганга", убијен са четири хица на данашњи дан 1996. године.
Зоран Димитров, познатији као Жућа, један од виђенијих припадника "вождовачког ганга", убијен је пре 25 година на београдском Коњарнику.
ПОГЛЕДАЈТЕ КАКО ТЕЛА ПОРОДИЦЕ ЂОКИЋ УНОСЕ У КУЋУ: Најпотреснији тренутак, завладао мук (ВИДЕО)
"ОСВЕТА ЛУКЕ БОЈОВИЋА ЈОШ ТРАЈЕ" Црна удовица из Врдника оптужена за убиство мужа упутила стравичне претње
ОВАКВОГ ЛЕГИЈУ НИСТЕ ВИДЕЛИ ДОСАД! Дуга коса, рајф - препознаје се по тетоважама (ФОТО)
Тог 6. октобра 1996. године, око 20 часова, између улица Гласиначке и Владимира Томановића, зауставио се аутомобил "фијат пунто" и из њега је на травњак избачен Димитров, а потом су се зачули хици. Жућа је погођен са четири метка, од којих га је један погодио у стомак, један у леву страну груди, а два у главу - и то један у потиљак, а један у слепоочницу. Одмах се тврдило да је Жућа "оверен" са два хица у главу.
Очевидаца убиства није било, а комшије су тврдиле да ништа нису ни виделе ни чуле. Полиција је приликом увиђаја поред контејнера нашла пет чаура калибра 7,62 милиметра за "тетејац".
На месту злочина, чим се проширила вест о убиству Димитрова, појавили су се припадници "вождовачке екипе", међу којима и тадашњи вођа "вождовчана" Миодраг Мија Башкаловић, и то на штакама, јер је претходно био рањен. Башкаловић је један од ретких преживелих актера култног филма "Видимо се у читуљи", у којем се појавио и Жућа.
Полиција није нашла оружје од кога се Димитров, како кажу они који су га познавали, није одвајао. То не значи и да га није имао код себе кобне вечери. У моменту кад је ликвидиран, био је спортски одевен, и то без панцир кошуље коју је носио после неколико покушаја атентата на њега. Његове пријатеље са Вождовца, који су на вест о убиству дојурили на место злочина, то је нагнало на помисао да га је ликвидирао неко кога је он добро познавао и у кога није сумњао.
Сместио му пријатељ?
Убица званично никад није нађен, иако се причало да иза убиства Димитрова стоји његов пријатељ Бојан Петровић (касније и сам убијен), који га је намамио поруком на пејџер. Петровић га је "наместио" неким Новопазарцима, и то због послова око дроге.
"Вождовчани" су некад словили за "најјачу екипу у граду". Зенит су доживели за време шефовања Горана Вуковића Мајмуна, који се "прославио" убиством Љубомира Магаша, познатијег као Љуба Земунац, у Франкфурту 1986. године.
У полицији тврде да је Вуковић и формирао групу која је у то време важила за "најорганизованију и најбруталнију у криминалним срединама на подручју целог Београда".
Ова екипа често је била у сукобу са другим "колегама", па је много чланова убијено - Александар Кнежевић Кнеле, Бојан Бановић, Ромео Савић, Зоран Димитров Жућа... Крајем 1994. године убијен је и сам Вуковић.
На његово место "ускаче" Мија Башкаловић, учесник, како полиција наводи, многих оружаних обрачуна у којима је и сам више пута рањаван. Ипак, "вождовачки клан" више никад није био у врху криминала као када је на његовом челу био Вуковић.
У поменутој полицијској студији наведено је да се ова екипа бавила криминалним делима са елиментима насиља - убиства, рањавања, изнуде, крађе аутомобила и њихово враћање за новац, кријумчарење дроге.Новац стечен на овакав начин уложили су у куповину некретнина, станова, кафића, ауто-сервиса, ауто-отпада, кладионица...
Повлачење са улице
Престали су са отвореним ратом са другим клановима, а познато је да су у највећем сукобу били са комшијама са Звездаре, који су се такође после деведесетих година променили. Повукли су се са улица, али су наставили да раде старе послове.
Једини иступ у јавности који је наговестио да се баш нису скроз одрекли старог заната је случај отмице и злостављања чији детаљи су својевремено запрепастили српску јавност.
То се десило 2005. године када је отет младић који је за живот требало да "плати" 400.000 евра. На крају су отмичари пристали на мању "цену" - џип, мотор и стан! Иза решетака су се тада нашли Срђан Качавенда, који је за жртву изабрао свог венчаног кума, Бошко Раца и Андрија Зарић, док се за Владаном Контићем трагало неколико месеци.
Оно што је заиста било застрашујуће је да су приликом "убеђивања" користили секиру, мацолу, клешта, врело уље, па чак и моторну тестеру. Епилог - Срђан Качавенда и Владан Контић - осуђени су на годину дана, односно осам месеци затвора.
Од тада се није много шта чуло о екипи са Вождовца, барем не у контексту организованог клана са устројством и хијерархијом која их је одликовала деведесетих.
