НИЈЕ БИЛО НИКАКВЕ ШАНСЕ ДА ПРЕЖИВИ ТО ЈУТРО! Морали су да га преполове - а сада се откривају нови детаљи (ФОТО)
Дарко Елез је осуђен на само 15 година затвора због више мафијашких убистава и милионских пљачки у БиХ од 2005. до 2009, али се обавезао да сарађује са истражитељима и у многим другим случајевима тешких кривичних дела која су се протеклих година догодила у Босни и у Србији.
Међу њима, наводно је открио где је закопан убијени Славиша Билинац Били, криминалац са Сокоца, који је нестао је 2007. године. Елез је својевремено у једној емисији на телевизији изјавио да је Билијев леш закопан на Требевићу...
Верује се да је Билинац био плаћени убица, међу чијим жртвама је био и председник Фудбалског клуба Бежанија Горан Мијатовић Мита (36).
ТРЕСЕ СЕ ЕСТРАДА! Полиција открила нове преписке Беливука и Месара, Вујачић: Ускоро ће бити ухапшени
"СИГУРНИ СМО ДА ТЕ ЈЕ ЏОНИ ДОЧЕКАО И ДА СТЕ СЕ РАСПРИЧАЛИ" Писмо Луке Бојовића - убијени су скоро сви које је волео
НОВИ ОБРТ - СВЕ ОЧИ УПРТЕ У ОВОГ ЏОНИЋЕВОГ СИНА! Клонуо духом, други се стоички држи
Билинцу се за то убиство суди у одсуству. Мијатовић је 2. октобра 2006. године убијен на паркингу испред зграде у којој је живео у Београду у Улици Марка Челебоновића. Поред његовог аутомобила био је паркиран ауто са експлозивом. Када је Мијатовић сео у своје возило, аутомобил паркиран поред је експлодирао. Билинац је у овом случају оптужен да је монтирао на аутомобил и касније активирао експлозивну направу и његови ДНК трагови су нађени на остацима те бомбе. Међутим, он је годину касније мистериозно нестао.
У моменту када је Новковић као возач ставио кључ у браву "шкоде" свог шефа Горана Мијатовића, експлодирала је бомба испод украденог "аудија 80" паркираног тик поред. Од силине детонације Мијатовићу су разнете ноге, док су Новковићу гелери изрешетали цело тело. Обојица су преминули у Ургентном центру.
Двоструки живот
Горан Мијатовић, бизнисмен из Београда, водио је двоструки живот. Као председник Фудбалског клуба Бежанија важио је за истакнутог спортског радника који је за кратко време успео да од трећеразредног клуба направи респектабилног прволигаша. После убиства Петра Милошевића, у јуну 1999. године, Мита у потпуности преузима вођство "бежанијског клана".
"Бежанијски клан" је био моћна криминална група која се бавила прометом тешких дрога, убиствима и изнудама, и била у вези са јужноамеричким кокаинским картелима.
Иако је више пута био мета атентатора, и нигде није ишао без телохранитеља, Мијатовић није имао никакве шансе да преживи то јутро.
- Мијатовић је убијен распрскавајућом мином усмереног дејства, наоружањем које је средином осамдесетих година развила тадашња ЈНА. У почетку је ова врста мина рађена у фабрици Славко Родић у Бугојну и пуњена је пластичним експлозивом, нитропетитом који се увозио из Шведске - тврдио је пуковник Милован Аздејковић, стручњак за експлозиве.
За "ауди" се накнадно испоставило да је био украден и да је имао лажне регистарске таблице.
За Мијатовића се први пут чуло 1998. године, када је са Радославом Трлајићем, познатијим као Бата Трлаја, Славеном Јелићем и Исметом Османијем покушао да из бежанијске поште преузме пакет из Хондураса са нешто мање од четири килограма чистог кокаина. Полиција их је том приликом ухапсила, али су Трлајић, Мијатовић и Јелић ослобођени након што је Османи преузео кривицу на себе.
На Мијатовића је пуцано 4. августа 2000. године. Нападач је чекао иза дрвета између блокова 61 и 62 у Улици Душана Вукасовића, док је Мита ишао на стадион ФК "Бежанија". Мијатовић је био у "опел вектри" на месту сувозача, а возио га је пријатељ из клана Славен Јелић. У једном моменту ауто испред њих - "волво" крем боје, нагло је закочио, а нападач је запуцао из "калашњикова". Испалио је десетак метака, али је Мијатовића спасао панцир. Ипак, један метак га је погодио у аорту испод рамена. Почео је нагло да крвари, али је превезен у Дом здравља у Блоку 44, где су га лекари спасли.
Годину дана касније, Мијатовића су поново ухапсили, овог пута због убиства извесног Адила Рамаданова, кога је упуцао док је покушавао да му украде аутомобил. Суд је ово убиство оценио као нужну одбрану. Након три хапшења и бар једног озбиљног покушаја убиства, Мијатовић се уозбиљио и постао знатно опрезнији: престао је да се креће по јавним местима и није се одвајао од телохранитеља, од којих је један увек био задужен да му чува аутомобил. Ипак, у међувремену је хапшен још два пута: једном током акције "Сабља", у друштву са неколицином колега са Бежаније, а затим након што је покушао да од адвоката Бранимира Гугла силом наплати неки дуг. Тада је и први пут осуђен, на осам месеци затвора због изнуде, а и Гугл је касније допао затвора, због вишеструке преваре.
По граду су колале приче да је био жртва српске фудбалске мафије. Јер, његово убиство је још једно је у серији ликвидација људи уско повезаних са фудбалом. Да ли су те ликвидације последица односа у фудбалском свету или иза њих стоје сасвим други мотиви, никада није откривено.
Серија убистава људи из фудбала почела је 1995. године, када је испред кафића "Миг" убијен Миша Никшић, власник ФК Звездара. Три године касније, на Новом Београду живот је изгубио Јусуф Булић Јуса, власник ФК Железник. Почетком 2000. у београдском хотелу "Интерконтинентал" ликвидиран је Жељко Ражнатовић Аркан, први човек некадашњег државног првака Обилића. Власник Звездаре Бранислав Тројановић Тројке убијен је у лето 2001. године. Генерални секретар ФСЈ Бранко Булатовић ликвидиран је 2004. године на Теразијама, пред зградом Савеза.
Било како било, Мијатовићево убиство је очигледно било дуго и пажљиво планирано: атентатори су знали не само његове навике и распоред кретања него и то да се из безбедносних разлога служио позајмљеним аутомобилом. Очигледно је, затим, да су убицама били доступни високоразорни експлозив и детонатор на даљинско управљање, што нису ствари које се лако набављају и склапају. На крају, убили су га на једини начин на који су могли - преполовили су га.
Може се рећи да је то било прво мафијашко убиство бомбом у Београду, а тај начин ликвидације је касније постао изузетно "популаран".
