НИКАД ВИЂЕНА ФОТКА НЕКРУНИСАНОГ КРАЉА ПОДЗЕМЉА: Ово од њега нисте очекивали (ФОТО)
Ђорђе Божовић је рођен је 15. септембра 1955. у Пећи, у породици Гаврила и Милене Божовић.
За њега говоре да је био некрунисани краљ улице. Ђорђе Божовић врло млад долази у сукоб са законом, када је у једној уличној тучи избоден ножем. Захваљујући снажној конституцији, преживео је рањавање и добио надимак по коме ће се памтити до данашњих дана - Гишка.
ОВАКО ЈЕ ПУКЛО ПРИЈАТЕЉСТВО АРКАНА И ГИШКЕ! Ђорђе му је изговорио само ЈЕДНУ реченицу (ФОТО)
"СВЕ БИХ ДАО ДА СЕ МОЖЕМО ИСПРИЧАТИ ЈОШ ЈЕДНОМ" Навршава се 30 година од Гишкиног убиства, а ево ко му је данас дао читуљу (ФОТО)
ПОГОЂЕН СА ТРИ ХИЦА, УМРО НА РУКАМА СИНОВЦА! Овој легенди београдског асфалта клањали се и италијански мафијаши
Гишка је неколико пута био тешко рањаван и иза себе имао 11 година робије, али је пре рата својим саветима покушавао да смири узавреле страсти међу младим криминалцима. Зато се на гробу Жапца, најбољег друга Александра Кнежевића Кнелета који је убијен у 19-ој години живота, обратио управо омладини.
- Заклињем вас млађа генерацијо, заклињем вас топло и племенито да се мирите уместо што ратујете, да не вадите оружје, да не просипате српску крв, тешка времена нас чекају. Србија је та несретница коју ћемо ускоро бранити по шанчевима и рововима. Бранићемо је у бункерима. Овенчаћете се и крвљу и славом највероватније, иако ми то не желимо. Немојте да просипате вашу крв између вас, заклињем вас да не носите оружје, да се не убијате, јер то је грех - рекао је Гишка окупљенима.
На друштвеним мрежама, испливала је досад невиђена фотографија Ђорђа Божовића Гишке и то на фејсбук страници "Легенде деведесетих".
На њој се види како шеф београдског подземља и командат Српске гарде у рукама држи Свето писмо, које је помно читао.
Кроз служење затворских казни успео је да прочита скоро све књиге затворских библиотека и да заврши Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду. Планирао је да заврши и теологију али није добио дозволу да из затвора полаже испите. Говорио је шест страних језика.
Погинуо је 15. септембра 1991 у месту Госпић, дан пре свог 36. рођендана. Када се последњи пут нашао на брисаном простору, погођен је са три хица. Умро је на рукама свог синовца, такође борца "Српске гарде", Милована Мићковића.
Дан пре него што је погинуо, Гишка је позвао мајку:
- Немој да плачеш ако погинем - биле су последње речи које је чула од њега.
